Povratak Ilustrovane U Guču

Beše to krajem osamdesetih, godina se zaturila, trag joj se izgubio u novinskoj dokumentaciji, ali taj događaj mi je još u živom sećanju kao da se zbio juče. Samo smo ja i pokojni a legendarni Boca Marjanović znali kako je on, a ne ja, dakle, čuveni reporter „Ilustrovane Politike“ uspeo da nagovori kneginju Jelisavetu Karađorđević da dođe na Dragačevski sabor trubača. Ali, došla je! Neko je šapatom proneo glas da je stigla helikopterom, ali bivalo je u ono vreme i većih preterivanja. Kafedžija, vlasnik šatre u porti gučanske crkve Svetog arhanđela Gavrila, samo što nije pao u fras kada je u otmenoj dami što je zbunjeno ćutala između uparađenih Boce i unagrđenog mene, prepoznao srpsku kneginju. I odmah krete „voz“ sa đakonijama: kraljevački kajmak, mladi sir iz nekog sela u Kolubari, zlatiborska pršuta sečena kao flispapir, gotovo providna, paradajz iz najbliže bašte, tek uzbran, opran pa uglačan suvom krpom, pogača ispod sača, hladan prebranac u grnetu i još vreo svadbarski kupus u zemljanom loncu. Kretoše i pečenja od svega i svačega, stesnila se trpeza. Biskupovići iz Goračića doneli od kuće posrebren escajg „da se ne brukamo“. A tek pića! Htedoše pred kneginju da iznesu čak i viski, onaj iz „fri šopa“, jedva su ih obuzdali. Ko je prijavio slučaj predsedniku opštine Lučani, ne zna se, ali eto i njega, domunđava se s nekim momcima da diskretno razjure radoznalce što su se sjatili oko nesrećne kneginje Jelisavete.

Nastavak možete pročitati u broju 3094.