ПОПЛАВЕ У ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИ
Прање руку од велике воде

Западну Европу, пре свега Немачку, Белгију и Холандију, пре десет дана погодиле су катастрофалне поплаве које су однеле више од двеста живота, а стотине људи се воде као нестали. Уништени су читави градови, путеви, железнице и друга инфраструктура, десетине хиљада људи је евакуисано…

По повлачењу воде, становници поплављених подручја се суочавају са великим наслагама муља и блата, што може довести до нових епидемија. С обзиром на то да су поплаве уништиле канализацију, долази до мешања питке и канализационе воде.

– То значи да постоји и велики ризик од заразе разним болестима. На пример, могли бисмо да се заразимо колером – каже за „Билд“ стручњак за хигијену и заразне болести Клаус Дитер Застров.

Нико од високих званичника се још није усудио да прогнозира колико ће санација трајати и коштати.

Препуштени сами себи

Призори слични онима које видимо када монсуни захвате сиромашне делове Индије и Бангладеша, а какви, док овај број „Илустроване“ улази у штампу,  управо стижу и из Кине, настали су упркос најбољим системима за издавање упозорења на екстремне временске услове који постоје на свету. Људи који су се нашли на удару водене стихије, али и они који су све то посматрали с малих екрана на безбедној удаљености, затечени су и љути. Очекивано, упиру прстом на политичаре, како из локалних заједница, тако и из врха државе.

Коперникус, Служба за управљање хитним ситуацијама Европске уније, саопштила је да је послала више од 25 упозорења одређеним регионима који се налазе у сливу Рајне и Мосе, данима пре поплаве. Сва упозорења послата су путем Европског система за обавештавање о поплавама (ЕФАС)  и то много пре него што су обилне кише покренуле разорне поплаве. Научници који раде у ЕФАС-у изјавили су за британске медије да су упозорење да се спрема катастрофа Немачкој упутили девет дана уочи изливања река, а 24 сата пре него што је до катастрофе дошло послали јој прецизне податке где ће доћи до поплава. Баш у назначеним подручјима погинуло је више од сто људи.

– Очигледно је да је дошло до озбиљног квара у комуникацији. Због тога су неки људи трагично изгубили животе – каже Џеф Да Коста, докторанд метеорологије на Универзитету у Редингу, у Великој Британији, чији је породични дом у Луксембургу однела вода.

Да Коста, који се у својим истраживањима фокусира на системе упозорења од поплаве, наводи како ове поплаве показују како често постоји јаз између временских упозорења која издају научници и реакције хитних служби на терену.

– Нека су упозорења, укључујући и она у Луксембургу, издата тек пошто су поплаве стигле до насеља. Људи, укључујући и моју породицу, препуштени су сами себи, без икаквих идеја о томе шта да учине како би се припремили – каже.

Поново да се врате сирене

У Немачкој, с обзиром на то да су избори за Бундестаг заказани за 26. септембар, питање поплава постало је политичко, а званичници пребацују кривицу на кога год и на шта год могу. У долини реке Ахр, подручју које је међу најтеже страдалим, високи званичници рекли су за Си-Ен-Ен да су дата упозорења пре катастрофе, али да их многи становници нису схватили довољно озбиљно.

Хелмут Луси, градоначелник Шудла, једног од најтеже погођених градова, рекао је да је поплава била потпуно непредвидива, истичући да је Шудл, пре ове, доживео тек две велике поплаве – 1790. и 1910. године.

Хидрометеоролог Да Коста каже да може да саосећа са градоначелником, али да његове речи показују да не разуме шта квалитетно планирање и организација могу да учине.

– Кад би градоначелник Шудла и остали званичници града имали план, јасно представљен свим домаћинствима и институцијама, тада би бар били добро припремљени – упоран је Да Коста у свом ставу да би, у случају да су Луси и други челници региона предузели мере предострожности, мање људи страдало. – У кризним временима сви морају да знају шта раде. Због тога увежбавамо евакуацију из зграде у случају пожара, чак и кад не очекујемо да ће до пожара да дође.

Шеф Савезне канцеларије за заштиту грађана и помоћ у случају катастрофе,  Армин Шустер се бранио од критика, тврдећи како је „инфраструктура узбуњивања“ функционисала на нивоу комуникације између савезних и локалних власти.

– Ми смо преко наших апликација и медија издали више од двеста упозорења – каже Шустер и истиче да није могуће прецизно одредити на којим местима би реке могле да се излију.

Шустер се заложио за то да се у састав узбуњивања поново укључи и мрежа сирена које би функционисале и у случају када, као што се десило током ових поплава, пукну мобилне телекомуникационе мреже.

Холандија за пример свима

Изгледа и да је Белгија имала сличне проблеме са везама као и Немачка, док је у Холандији, прича потпуно другачија. Иако је и тамо било екстремно високих падавина, холандски градови нису заравњени водом и, што је најважније, ниједан људски живот није изгубљен у поплавама.

– Службе су очигледно боље припремљене, па је комуникација са грађанима била квалитетнија. Боље смо видели путању таласа – каже професор Јерон Артс са Слободног универзитета у Амстердаму.

Холандија има дугу историју управљања водама и њихов успех у том послу може да служи за пример, не само европским земљама, посебно имајући у виду да ће климатске промене довести до чешћих екстремних временских појава. Ова држава се готово хиљаду година бори са морем и набујалим рекама. Три велике европске реке, Рајна, Моса и Шелда, имају делте у Холандији, а с већим делом копна испод нивоа мора, по званичним подацима владе, чак 60 одсто земље је у опасности од поплава и, суштински, тоне.

Холандска инфраструктура је међу најбољим на свету, а снага јој лежи и у организацији. Инфраструктуром управља владина служба која је посвећена искључиво водама, док кризним ситуацијама које воде могу да изазову управља мрежа изабраних одбора на локалу, чија је једина функција брига за све воде, од поплава до отпадних. Ти одбори имају могућност да самостално убирају порез, тако да не зависе од стања у државној каси.

– Влада је укључена у туристички сектор, у индустрију, грађевинарство.. – каже  професор Артс. – А, вода је „лепак“ које држи све на окупу.

 

Пише Милица Стаматовић