Priča o beloglavom supu: gde si to bila, crna Dobrila

Da nije bilo turskih graničara, ili da je odletela još koji kilometar dalje i pala na tlo ratom zahvaćene sirije, Pitanje je da li bi priča o ovom lešinaru iz kanjona Uvca imala srećan kraj

Kada je mali nestašni vrabac provirio iz gnezda da vidi šta se događa u svetu u koji još nije poleteo, pa ispao, roditelji su ga vratili u ušuškani dom i izgrdili. I nastala je poznata pesmica čiji je ovo deo “… tata ga kljucnuo dvaput po glavi, a mama samo jednom u krilo, i oboje mu ljutito rekli- šta si radio, sram te bilo…” Tako je prošao mali vrabac. Kako li će da prođe Dobrila, pitanje je. Ali, najmanje kritika joj svakako ne gine. Nešto kao “…gde si to bila, crna Dobrila?”. I, ako se samo na tome završi– dobro je. Jer, mali vrabac je dobio batine, a samo se spustio koji sprat niže od doma, a Dobrila je stigla čak do Turske.

Dobrila je beloglavi sup. Ili beloglava supica, novosrpski rečeno. Rođena je na Uvcu. I dok turisti iz celog sveta dolaze da vide ne samo naše beloglave supove, koji se tamo gnezde, već i lepote ovog kanjona i ove reke, Dobrila je krenula na drugu stranu. U svet. I to ne bilo gde, nego u Tursku. Zapravo, ko zna kud je krenula i gde bi stigla. U Turskoj je zastala. Pa kako onda čovek da se ne zapita: “Šta ti bi, Dobrila?” Naši stručnjaci Fondacije za zaštitu ptica grabljivica kažu da je ova mlada ženka markirana na gnezdu 2018. godine i dobila je krilni broj “18”. –Tokom markiranja ona je bila najmirniji sup i postala je poznata po selfi fotografijama sa članovima Tima za markiranje – kažu u Fondaciji. – Zbog svoje dobrote, iliti dobre prirode, dobila je ime Dobrila. I čim je stekla samopouzdanje, Dobrila je krenula u svet. Ništa Uvac, ništa Srbija, pravac –Turska. Prvi put je evidentirana 12. decembra kod turskog grada Dijarbakira.

– Prema našim podacima koje prikupljamo dugogodišnjim redovnim sprovođenjem programa markiranja i praćenja supova, oko 92 odsto mladih supova, vođenih prirodnim nagonom za migracijama i u potrazi za hranom, krene na put– kažu u Fondaciji.– Najviše migriraju u jugoistočni Mediteran. Tom prilikom veliki broj njih strada na različite načine, od trovanja, struje u dalekovodima, krivolova ili iznemoglosti. Oko 62 odsto uspe da se vrati u zavičaj, nađe para i svije gnezdo.

Tako je, dakle, krenula i Dobrila. I, polovinom decembra, u Fondaciju je stigla depeša da je u Turskoj, blizu sirijske granice, nađen beloglavi sup. Nađena je promrzla i iznemogla u snegu. Kada su doznali čija je Dobrila, iz Ministarstva poljoprivrede i šumarstva Turske u Srbiju su poslali vest. Pobrinuli su se Turci o Dobrili kako valja, dobila je lekove i savet veterinara, čak je postala i medijska zvezda, i posle nekoliko dana oporavka, pod nadzorom veterinara vinula se u nebo. I umesto da krene kući, u Srbiju, neposlušna Dobrila se uvalila u još veći problem. Uspela je da odleti malo više od sto kilometara, pa se opet prizemljila. Baš na granici sa Sirijom.

U Fondaciji kažu da ju je tu, smrznutu i zaglavljenu u dubokom snegu, primetio pastir, ali kako nije mogao da joj priđe, obavestio je pograničnu vojsku. Patrola je došla, uzeli su Dobrilu, uslikali prvo nju, a onda i oni sa njom kao sa zvezdom i zatim je odneli u karaulu. Nahranili je, ugrejali, pa onda predali Direkciji nacionalnih parkova, koja je Dobrilu prosledila u prihvatilište za životinje.

– Dobrila je sada na sigurnom, sita je i pod stručnim nadzorom – kažu u Fondaciji.– Pretpostavljalo se da joj je krilo polomljeno, ali je pre-gledom ustanovljeno da je reč samo o lakšoj povredi. Spremna je da poleti, ali će se s njenim puštanjem na slobodu sačekati dok se vremenske prilike ne poboljšaju.

I bolje joj je da neko vreme provede tamo. Da se oporavi kako valja. A možda će u međuvremenu i roditelji da joj se razljute. Pa, ipak, završi samo sa kritikom. Odnosno pitanjem: ”Gde si to bila, crna Dobrila?”