У Београду тренутно излаже своју колекцију хаљина направљених од „необичног“ материјала, мајстор је за израду мозаика, пише кратке приче, водила је ТВ емисију, изводила своју монодраму широм бивше Југославије, прокрстарила Средоземљем једрењаком и мотором… Ова шармантна Сплићанка, прави је космополита,а у нашој престоници се увек, како каже, осећа добро и добродошло…
Како представити Тонку Алујевић, уметницу која у Београду, у га ерији Сингидунум излаже своју оригиналну колекцију хаљина под називом „Од једра под којин сан пловила“? Ових десет уникатних хаљи а које су начињене од једра из њене коно е упућују на закључак да је Тонка модна креаторка. Она сама, међутим, тврди да моду не прати и не зна који су трендови актуелни, нити је то интересује. Али је, зато, интересује много других и узбудљивих ствари, из домена уметности, комуни ације, перформанса, авантуре… Посе или смо њену изложбу и у једном врло инспиративном разговору открили да је Тонка, рођена Сплићанка, која је детињство провела на Хвару (где и данас има кућу и где живе њени родитељи), заправо најбли а ренесансној идеји креативне особе која уметност не дели на ликовну, писану или примењену, и коју вечита жеља за новим сазнањима, искуствима и догађајима по реће на нека необична путовања. зрада мозаика је њен основни позив, од којег, како сама каже, обезбеђује егзистен ију. Написала је и објавила седам збирки путописа, прича и анегдота, са својом монодрамом „Љубав у вриме купуса“ гос овала је пре неколико година по читавој бившој Југославији, шест година је водила ТВ емисију „Немирни дух“. Да је било више времена, вероватно бисмо сазнали још много других ствари у којима је испољава онка са младим руским капетаном и његовим старијим ментором (лево), док морнари уносе њену малу барку на свој велики једрењак а своју креативност, али њена необична путовања била су ипак фокус нашег разговора. Но, кренимо редом, односно од саме изложбе која је и била повод за наш сусрет. Хаљине од једра које су овде из ожене биле су претходно на ревији у Сплиту, носиле су их манекенке, иако вам сада можда делује да нису носи е, с обзиром на необични материјал од кога су израђене. А све је испало случајно. Један пријатељ ме је позвао да учествујем на ревији коју организује, али ја сам рекла да немам ништа шта бих могла показати. И онда сам се сети а да у коноби имам једно ново једро. Позвала сам у помоћ пријатељицу и сарадницу Гордану Раднић и ми смо од тог једра, за кратко време, израдиле ове хаљине. Нисам имала времена ни за цр еже, него смо радиле скице на длану… збор тканине за хаљине заправо није необичан, ако се зна да је Тонка заљубљеник у море и једрење, о чему сведочи и сам назив изложбе. Са мојим бившим супругом прошла сам многа мора и обале, али то наше учествовање на највећој фешти мора и морнара које се одржава у Бресту у Француској, било је заиста изузет о. Добили смо позив да дођемо на овај фестивал 2008. године, али смо одбили, јер нисмо имали брод са којим бисмо се тамо представили. Деси о се да нам је седам дана после тог позива човек са Виса поклонио брод, мали, 2,89 метара дуг, расушен, из 1936. године, али када сам га видела, мени се у глави превртео цео филм и ми одлучујемо да од нашег наступа у Бресту направимо једну читаву паро ију. Ми смо се на том броду понашали као да смо на јахти од милион евра. То су Французи препознали као нешто оригинално и међу 4 хиљаде традицио алних бродова, ставили су управо тај наш бродић на почетак и на крај најаве за следећи фестивал. Ова најава се вртела на свим фран уским и страним ТВ станицама и стекли су значајну популарност. Ми смо том бродицом пловили од Медитерана до Атлантика, кроз канал Ду Миди – наставља своју причу Тонка – Затим смо код Бордоа изашли на Атлан ик. Пловидба је трајала око два месеца. Није поента те прича да ја могу нешто што нико не може, нити је то подухват који је тешко извести. Али, важна је провокатив ост те приче, и порука коју шаљемо: да је мало у ствари велико. Врхунац је био када нас руски капетан узима на Крузенштерн, највећи школски једрењак на свету, на којем и Путин летује, и он развија својих пет јарбола, и ми смо и своја једра дигли, и ми фингирамо да заједно једримо, и заведени смо да смо једрили у тој регати до Дуарненеа, завршног дана феште у Бресту, а капетан тог брода, млади и зго ан Рус, гледа на нас, тако мале, као себи равне, а они су тако велики.
Наставак прочитајте у броју 3129.