Када се код Новске од ауто-пута одвоји цеста што ка селу Јасеновац води, пре уласка у ово насеље друм постаје раван и прав. И да нема упадљивог сивог бетонског цвета који пркосно избија из те равнице, намерник би само једну слику из тог предела понео. Огромна велика ливада пружила се далеко ка Сави. Дужом страном ограничили је друм и река.
Пре уласка у село табла обавештава да се лево скреће за Спомен-подручје Јасеновац. Узан пут између две фабрике води до паркинга. На њему два аутомобила оних што овде раде. Нема посетилаца, рани су јутарњи сати, а и радни је дан. Слике ужаса је прво што дочека посетиоца када крене ка Музеју. На три гранитна постоља постављене су фотографије. На табли пише да је реч о изложби, односно фотографијама ексхумације посмртних остатака жртава усташког логора у Старој Градишки 1946. године. Потресне су то сцене. На гомилама тела убијених, разбацане кости, лобање преполовљене маљем…
-Можете најпре да погледате изложбу о народном хероју Ивици Сабљаку који је био заточеник логора – врати намернике униформисани домаћин у сунчан дан из мрачне прошлости. – Ова зграда је наменски грађена, то је Образовни центар у којем организујемо тематске изложбе. Улаз у Музеј је онде, са бочне стране, воз вам је низ Саву, затим прошетајте до Каменог цвета и то је све.
Изговори у даху, напомену да је улаз слободан, и нестаде иза стаклених затамљених врата.
Изложба о Ивици Сабљаку је попут свих изложби тог типа, посвећених једној особи. На зиду панои, на њима текстови о животу и раду заточеника и народног хероја Сабљака, ту су и фотографије, а у једној витрини испод стакла неколико писама. Писао их је Сабљак невидљивим мастилом из логора друговима партизанима.
На зиду, преко пута улаза у Музеј окачен рељеф од плетене жице. Урадио га је и Музеју поклонио Душан Џамоња 1968. године приликом отварања Музеја. Посвећен је жртвама фашизма.
Није Музеј што је некад био, рећи ће свако ко је некада боравио овде. Јесте да је ово трећа поставка од 1968. када је отворен, али, утисак је као да је сваком наредном поставком Музеј губио на улози коју има. Невеликим простором преграђеним паноима доминирају имена. Исписана су по зидовима, а са плафона виси 277 стаклених површина на којима су такође имена жртава са годинама рођења и смрти и етничкој припадности. На три места посетилац може уносом података да дозна шта све Музеј има о неком страдалом. А та имена, односно број жртава, нешто је око чега ево готово осам деценија спорови трају. Да је број уморених Срба, Рома, Јевреја и партизана увек био камен спотицања између хрватских и српских, односно јеврејских истраживача, није непознато. Уосталом, Јасеновац је и данас тај камен. Овде, данас, у овом Музеју исписана су имена 83.145 жртава. Неки хрватски тумачи историје умањују и овај број, Државна комисија Југославије изашла је са проценама да је број жртава око 600.000, док је израелски центар Јад Вашем дошао до броја од 700.000.
Текст и фотографије Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању