Усред великих превирања у свету геополитике прикладно је што је самит шефова држава Шангајске организације за сарадњу (ШОС) ове године одржан у Самарканду, граду на југу централноазијске државе Узбекистан. Током 2.500 година Самарканд је био раскршће Пута свиле, од Кине и Индије ка Европи.
ШОС је стална међувладина међународна организација, коју су 2001. у Шангају основали Народна Република Кина, Руска Федерација и републике Казахстан, Киргизија, Таџикистан и Узбекистан. Претходио јој је од 1996. механизам Шангајске петорке у коме није било Узбекистана.
Данас је ШОС са осам чланица – Индија и Пакистан су примљљени 2017 – највећа регионална организација на свету, Покрива приближно 60 одсто територије Евроазије, четвртину укупне светске површине и 41 одсто становника наше планете. Чланице ШОС-а су 2021. чиниле 24 одсто светског укупног домаћег производа (БДП), сходно извештају Светске банке.
Председник Узбекистана Шавкат Мирзијојев је у чланку уочи самита, нагласио како Самарканд сада „може постати платформа способна да уједини и помири државе са различитим спољнополитичким приоритетима“. По Мирзијојеву, Пут свиле увек је „доживљаван као јединствен и недељив, а не подељен“. По узбекистанском председнику то је суштина и јединственог феномена „самаркандски дух“.
Мирзијојев је повезао „самаркандски дух“ са оригиналним „шангајским духом“ (ШОС). Шангајска петорка се првобитно фокусирала на борбу против тероризма, екстремизма и сепаратизма, зала који су раздирали ондашње централноазијске републике из бившег Совјетског Савеза и погађала њихове велике суседе, Русију и Кину. Током година, почетна „три не“ – ни Алијанса, ни конфронтација, ни циљање било које треће стране – довели су до брзог хибридног возила чија су четири точка: политика, безбедност, економија и брига за народ.
Током година, безбедносна сарадња остала је једна од главних активности држава чланица у оквиру ШОС-а. Од потписивања конвенције о борби против тероризма и спровођења заједничких војних вежби до сузбијања ширења екстремистичке идеологије на Интернету, и промовисања мировног процеса у Авганистану, ШОС је сведочио о све већој безбедносној сарадњи између својих чланица у регионалној и међународној арени.
На самиту у Самарканду, кинески председник Си Ђинпинг је упозорио да данашњи свет није мирно место, док ривалство између два скупа доносилаца политичких одлука – јединства или поделе, сарадње или конфронтације – постаје све оштрије. Позвао је на „наставак напора за стварање повољних услова за развој и подмлађивање држава чланица.“
Иако се чланови ШОС-а суочавају са сличним безбедносним изазовима, они, такође, деле заједничке тежње ка бољем и ширем заједничком развоју. У ствари, током деценија ШОС је израстао у главну снагу општег развоја у региону и шире.
У оквиру иницијативе „Један појас и један пут“ (БРИ) коју је предложила Кина, ШОС је отворио огромне могућности за развој региона и света јачањем веза. Промовисана је синергија између БРИ и стратегија развоја земаља у региону, пре свега, кроз Еврозазијску економску унију (ЕАЕУ) чији је темељ Русија.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању