Воле да кажу да су први уметнички пар у Србији. Од тренутка када су се нашли, па до данас, функционишу беспрекорно. Рођени су у Београду, имају атеље где стварају све што замисле и пожеле. Тако су реализовали и идеју да насликају „Експлозију Сатурна“. Пуне четири године су радили на томе и после толико времена је настало импозантно дело ширине седам и по и висине шест и по метара. За то им је било потребно седам ролни платна и око 150 килограма уљаних боја.
Наши саговорници су Уна и Тони Рубироса. Сваки пројекат раде заједно, допуњују се и кажу да овакав начин рада иде невероватно брзо и лако. Посвећени су овоме што радe, на сат не гледају, па зато некада у атељеу остану и по 14 сати.
На питање како су дошли на идеју да ураде „Бљесак Сатурна“, Тони каже:
– То је био само један бљесак наше заједничке идеје. У почетку смо је надграђивали разговором, а потом смо кроз рад мењали доста ствари све док нисмо изашли на прави пут.
Уна додаје: – Није било лако, заиста, али када имате визију некако све иде својим током. Видите, ми верујемо у љубав, а она покреће и даје вам оно што свакоме треба – сигурност. Историја је потврда да све што се дешава у свету је због недостатка љубави. Глад ратови, сиромаштво, болести, климатске промене и све лоше на овом свету сместили смо у Сатурн. Сатурн као Сатурн, по астролозима, није лоша планета, али ми смо одлучили да баш он буде фигуративни приказ зла.
– Од свих планета Сатурн има звук као из пакла и због тога је он био наш избор – каже Тони. – Идеја овог нашег дела је, заправо, уништење зла. Око Сатурна су женска тела, приказани хороскопски знации у стакленим куглама. Ова експлозија у средини слике даје наду да може да настане неки бољи свет у коме ће сви живети без проблема.
Тони је живео у Италији, а на питање како се сналазио тамо и како изгледа живот на „чизми“ каже:
– Живео сам у северној Италији. Највише времена провео сам у Бергаму. Ту сам стекао прва знања о зидном сликарству. У Италији постоји безброј академија лепих уметности. Они негују ту шест векова дугу традицију лепог сликања, мајсторског сликања. Генерално, они не придају толику пажњу савременим начинима ликовног изражавања.
О томе каква атмосфера влада на пољу сликарства у Србији Тони каже:
– Похвалио бих неке нове снаге и нове енергије код млађих уметника. Иако су свесни да се од овог заната тешко живи, ипак су истрајни и гурају своју причу. То је за сваку похвалу. Иначе, као правац доминира апстракција. Шарено је, свега има, само купаца нема.
Текст Срећко Стојковић
Фотографије Саша Илић
www.serbiaworld.info
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању