Ракел Велч, која је недавно преминула у 82. години, имала је задатак да изговори само три реченице као праисторијска жена Лоана у филму „Пре милион година“. То јој је било довољно да постане нови холивудски секс симбол те давне 1966. године. Фотографија из филма, која је завршила и на плакату, на којој је глумица у крзненом бикинију продата је у више милиона примерака. Постала је култна и легендарна. Феминисткиње су глумичину појаву описивале као „права лавица – опасна, страсна и телесно убедљива“.
Фантастична бајка о времену у коме су истовремено живели људи и диносауруси био је заправо убедљиви пробој лепотице која је побеђивала на такмичењима за „мис“, одмалена ишла у школе балета и игре, и маштала о успеху у Холивуду. Ракел је дефинитивно успела да постане звезда, али никада није успела да је доживљавају као озбиљну глумицу. Када је стигла на први дан снимања поменутог филма натукнула је редитељу Дону Чефију како је размишљала о сцени коју треба да одигра. Заувек је запамтила и препричавала његов брутални одговор: “Размишљала си!? Шта то значи да си размишљала? Ти само треба да трчиш од једне стене до друге, то је све што тражим од тебе“!
Ракел је ту улогу ионако добила као прва резерва, тако што је претходно одбила Урсула Андрес која се четири године раније већ прославила улогом у првом филму о Џемсу Бонду „Доктор Но“, посебно због сцене у којој у бикинију излази из мора. Било јој је доста бикинија, хтела је озбиљне улоге. Имала је право.
„Пре милион година“ је био кич филм који је упамћен једино по визуелним ефектима са анимираним чудовиштима и по томе што је од Ракел Велч начинио звезду. И сама га је глумица називала „глупим диносауруским филмом“, али му је била захвална за славу коју јој је подарио. Иако је наредних година била јунакиња акционих филмова где се од глумице тражила првенствено лепота, Ракел ће се касније доказати и као веома добра комичарка, рецимо у делу „Три мускетара“ (1973) у режији Ричарда Лестера.
Та улога донела јој је „Златни глобус“ и обезбедила посао у наставку тог филма „Четири мускетара“. У то време се већ увелико окретала телевизијским серијама, певању у елитним ноћним клубовима, али и позоришту где је бриљирала у мјузиклима на Бродвеју „Жена године“ (1981–1983). Ту је „улетела“ као замена за Лорин Бекол док ова буде на одмору, али продужило се на пуне две сезоне. Чак је добила и солидне критике.
У то време дала је интервју америчким новинама где је објаснила како се осећа:
– Искористила сам чињеницу да су ме прогласили секс-симболом, али су је други искористили више од мене. Нисам била несрећна због те „титуле“, али сам била несрећна због начина на који су људи покушавали да умање и тривијализују све што сам као глумица урадила. Једина добра ствар је што је то долазило из саме професије, никада од публике.
Приредио С. Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању