Хумани папилома вирус – ХПВ – најучесталија је полно преносива инфекција сексуално активне популације. Највише је присутна у касном тинејџерском добу и раним двадесетим годинама. Ово су веома заразни вируси и једини који могу довести до неконтролисане пролиферације ткива, односно туморског раста услед ДНК мутације. Због тога је веома важно информисати се о превенцији, начинима преношења, лечењу и вакцини која се у неким земљама користи већ више од деценије.
Према подацима Светског центра за контролу и превенцију болести у 2018. је регистровано око 43 милиона инфекција у адолесцентном узрасту, а како се Србија налази на петом месту у Европи по броју оболелих и смртних случајева од карцинома грлића материце који је изазван ХПВ вирусом, вест да ће вакцина бити доступна адолесцентима најављује да ћемо се помаћи са те неславне позиције.
Вирус ХПВ сви повезују са карциномом грлића материце, али је он заправо повезан са читавим низом различитих тумора у тој вагиналној регији: ануса, вулве, пениса али и орофарингеалне регије: усне дупље, крајника и ждрела што је, такође, значајан медицински проблем.
На конференцији за новинаре, под називом „ХПВ имунизација на длану“, о превенцији болести вакцинацијом младих говорили су: проф. др Милош Марковић са Медицинског факултета у Београду, др Горан Вукомановић са Универзитетске дечије клинике у Београду и Гордана Племић из Удружења „Родитељ“.
Бројна питања на која су одговарали стручњаци су од животне важности и веома су актуелна управо због могућности да се вакцинацијом на време заштитимо од овог веома опасног вируса, па вам одговоре на она најважнија преносимо у целости.
У првом делу Конференције објашњењавао је и одговорао професор др Милош Марковић, из угла имунолога. Истакао је да је изазивач болести вирус који спада у групу ДНК вируса, који има један омотач лоптасте структуре која се састоји из Л1 и Л2 протеина. Проблем овог вируса је што постоји огроман број типова, вероватно 150 до 200, и већина њих су удружени са инфекцијом, али срећом немају сви исти потенцијал. Указао је и на неколико важних карактеристика вируса: прво – човек је једини резервоар вируса и не може се добити посредством животиња или на други начин; преноси се директним контактом, најчешће сексуалним, а треће и најважније – у питању је често асимптоматска инфекција, када особа и не зна да има инфекцију, али може да је пренесе. Процењује се да у сваком тренутку преко 10 одсто жена, а у одређеном проценту и мушкараца, има ту инфекцију. Број варира од земље до земље, али, у просеку, осам од десет особа бар једном у животу има ХПВ инфекцију.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању