По свему судећи, ниједна страна се неће померити око кључних питања, али су очигледно два државника били сигурни у једном: линије комуникације морају увек остати отворене. Тако, макар и скромни споразуми које су постигли, разлог су за наду међу узнемираним човечанством.
Разговори између председника Сија и Бајдена били су кључна прилику да најважнији билатерални односи у свету буду враћени на прави пут. „Сам састанак је значајно достигнуће. Сигнали и мере усмерене на стабилније односе између САД и Кине охрабрују регион и мир“, рекла је једна америчка специјалисткиња за НР Кину.
Састанак је месецима темељно припреман усред бурног периода од последњег састанка Сија и Бајдена пре годину дана на индонежанском Балију, после кога су везе пале на нови минимум. У САД ускоро почиње врела изборна сезона и овај састанак је био прилика да темељи односа буду постављени за бар годину дана унапред. Помиње се и да би Бајден и Си могли да се поново састану током 2024.
Посматрачи нису имали велике наде уочи самита. Ипак, за два сата преговора и радног ручка, два лидера су на имању Филоли из 1917. године постигли оно што се од њих реално очекивало, чак и ако је то укључивало сагласност да се у нечему не слажу, и да нису спремни да решавају основне разлике.
Важан резултат је договор да ће комуникација остати отворена на највишем нивоу после годину дана великих поремећаја у уобичајеним каналима општења после прошлогодишње посете Тајвану тадашње председнице Представничког дома Конгреса САД Ненси Пелоси. „Си Ђинпинг и ја смо се сложили да је свако спреман да се лати телефона и директно позове и одмах се чујемо“, рекао је Бајден.
Самит је такође Бајдену пружио прилику да покаже да је и даље способан да управља можда неким од најтежих међународних односа, а да и даље буде чврст у погледу главних америчких спољнополитичких проблема уочи председничких избора за нешто мање од 12 месеци.
Нереално је очекивати да ће један састанак Сија и Бајдена, без обзира на то колико је добро прошао, ублажити нагомилане неспоразуме и сумње између две стране. Па опет, у Кини споразуме између два председника виде као основу за напредовање односа.
Пише Борислав Коркоделовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању