Славна холивудска глумица била је гост јавног разговора са домаћинима и публиком током кога је искрено, духовито и са сочним детаљима причала о свом узбудљивом животу, каријери, колегама, политичком активизму… Наш новинар је присуствовао овом јединственом догађају
Пише Срђан Јокановић
О чему једна велика глумица може да говори публици током јавног разговора са водитељем, познатијем као мастер-клас? Свака би говорила о својим улогама, тајнама глумачког позива, дивним редитељима са којима је радила и – успавала би нас. Џејн Фонда је радила све супротно. Током овогодишњег Канског фестивала сви смо се давили у врућини и сопственом зноју тог врелог поподнева, али не и Џејн Фонда (86) која је дошла у панталонама и сакоу, скоцкана као са модне писте. Упркос годинама, сама је (буквално) дотрчала на бину и током једноипосатног разговора са водитељком опчинила крцату салу „Буњуел“ смештену у фестивалској палати.
Водитељка која је седела преко пута глумице деловало је некако неприлично. Пуначка Францускиња неуредне косе, одевена у тесне фармерке и с нехајно пребаченом кошуљом – личила је на домаћицу која само што је завршила велико спремање куће и изјурила на разговор са Џејн Фондом. У таквим ситуацијама се очекује да и својом гардеробом, поред осталог, одаш почаст саговорнику који је прешао пола света да би био ту. Друго, та водитељка је пред собом имала хрпу папира са написаним питањима – на француском. Није се удостојила да бар покуша да их научи на енглеском, или да бар нађе преводиоца за ову прилику.
Холивудска дива није марила, јер је остварена особа која зна да такве ситнице треба прескакати, а не бавити се њима. Она се чак трудила да говори и на француском, објаснивши да тај језик зна зато што јој је први муж био Роже Вадим, француски редитељ. Али, то је било пре педесет и више година. Упркос скромном глумичином знању француског, водитељка се није обазирала: не само што је питања постављала на свом, а не на језику уваженог госта, већ су та питања била и беобразно дуга, компликована и незанимљива. Понекад би по два, три минута постављала питање, што је велико одузимање врмена гошћи и публици.
Фонда је успевала да укапира о чему се генерално ради у питању и почињала причу која мање или више има везе са питањем. Касније, када је и публика добила прилику да поставља питања, Французи су и даље једини говорили на свом језику, Џејн се мучила да разуме, понекад је питала за помоћ, време је пролазило, али Французи су остајали истрајни. Што су се они, водитељка нарочито, трудили да филозофирају и питају нешто што, вероватно, ни сами не разумеју, Фонда је спуштала на ниво свакодневних прича, шала, порука или приватних разговора. Потпуно им је разбила академску концепцију!
Све је то било неважно само због чињенице да је реч о холивудској диви која уме да направи шоу где год се појави. Она је причала живо, устајала из столице да нам покаже како се игра безбол (у сврху једног одговора), сама гледала у публику и прозивала некога да постави питање, опомињала људе да не зевају док она прича, правила гримасе и била веома отворена. Откривала нам је у кога је од својих филмских партнера била заљубљена, кога није волела и ко није волео њу, откривала нам је холивуске тајне и трачеве, оголила нам и сопствену душу и на крају добила аплауз и овације за памћење.
Двострука добитница „Оскара“ и са три брака за собом, ова фасцинантна жена није штедела ни себе ни друге у својим размишљањима и сећањима.