У годинама када долази до изливања великих река настају и погодна жаришта за развијање речних комараца. Прва помисао на ове инсекте је њихова улога у преношењу болести, убоди и узнемиравање. Колико су опасни по човека, који су симптоми убода зараженог комарца и како се сачувати од њих, питали смо проф др Жељка Томановића
Пише Бранка Ковачевић
Неповољне временске прилике које су нас задесиле а које подразумевају свакодневне обилне падавине и висок водостај, изузетно погодују размножавању комараца. Многи ће рећи да су они важан део еко система па су многе државе забраниле њихово систематско уништавање али треба знати нешто о томе када комарци постају опасни по нас. О комарцима и њиховој улози у еко систему, али и о болестима које преносе а тиме и о опасности по човеково здравље разговарали смо са др Жељком Томановићем, професором Биолошког факултета из Београда и дописним чланом САНУ.
– Улога комараца у екосистемима се често пренебрегава. Прва помисао на комарце је њихова улога у преношењу болести, убоди и узнемиравање. Међутим, њихове ларве у воденим екосистемима (баре, језера, мочваре) велики су део биомасе и важне за стабилност тих иначе рањивих екосистема. Важна су храна за рибе, корњаче, водоземце, као и многе инсекте чије ларве живе у води (вилини коњици). Мужјаци комараца се хране нектаром и имају и улогу у опрашивању многих биљака. Одрасли комарци су важна храна за птице и слепе мишеве, али и гуштере, паукове и друге инсекте. Повећање бројности комараца узнемирава грађане, а неке врсте преносе и опасне болести. Све је то разлог да се комарци сузбијају. Међутим, због њихове улоге у екосистемима, многе државе веома опрезно приступају третманима против комараца, трудећи се да не наруше природну равнотежу и да средствима која немају велике негативне ефекте по животну средину и здравље људи, циљано и ограничено сузбијају ларве и одрасле комарце.
Колико смо овог лета у опасности, будући да комарци преносе више од тридесет различитих болести?
– Тачно је да су комарци вектори великог броја болести. Код нас је најактуелнији вирус западног Нила, кога преносе кућни комарци (Culex pipiens). Готово сваке године се региструје више десетина оболелих од ове егзотичне болести, а на жалост нису ретки ни смртни случајеви. Оно што посебно забрињава је велика распрострањеност азијског тиграстог комарца (Stegomyia albopicta) у нашим највећим градовима (Београд, Нови Сад). Ова врста је пре десетак година први пут регистрована у Србији, а данас је веома честа и готово уобичајена. То је посебно забрињавајуће ако се има у виду да азијски тиграсти комарац преноси више од 20 различитих болести.
Које су то болести, када су они најактивнији и како можемо да се заштитимо?
– Ако говоримо о вирусу западног Нила, кућни комарац је код нас најзначајнији и за сада једини познати вектор, мада га може пренети и азијски тиграсти комарац, што до сада није утврђено. Кућни комарац се храни у затвореном простору и у радијусу око 200 м од кућа и насеља и активан је од сумрака до јутра. С друге стране, азијски тиграсти комарац је веома потентан вектор вируса денга грознице и чикунгуња вируса. Било је неколико епидемија у Француској и Италији пре нешто више од десет година. Има сличан начин развића као и кућни комарац, јер су им неопходне мале количине воде да заврше развој (тацне за саксије за цвеће, лавори, корита…). За разлику од кућног комарца, храни се преко дана. Најбољи вид борбе је уклањање свих посуда са водом око кућа и дворишта, стављање мрежа на прозоре, употреба репелената, избегавање јаких парфема у време активности комараца. Најтеже је сузбијање кућних комараца и сада азијског тиграстог комарца, управо због оваквог начина развоја. Неопходно је иновирати начине сузбијања комараца и прилагодити их појави ове нове врсте која потенцијално може да буде преносилац неколико болести. Један од често коришћених метода је масовна производња и испуштање стерилних мужјака азијских тиграстих комараца, који се паре са женкама у природи.