UOČI NOVOG ZAKONA O MUZEJIMA
Za bolju zaštitu kulturnog nasleđa

Nazvali su to „veliko spremanje kulturne baštine”. A zapravo reč je o dopisu koji je šestog novembra Maja Gojković, ministarka kulture i informisanja, uputila republičkim ustanovama. Tamo je pisalo da ministarka moli institucije kulture, čiji je osnivač Republika Srbija, da dostave informaciju o reviziji fondova, koja u mnogima od njih, iz objektivnih i manje objektivnih razloga, nije urađena u veoma dugom  periodu. Revizijom bi se, kaže ministarka Gojković, utvrdilo tačno stanje u muzejskim, bibliotečkim, arhivskim i ostalim fondovima koji čuvaju našu kulturnu baštinu.

Tada je ministarka najavila i da će do kraja godine da bude završen Nacrt zakona o muzejskoj delatnosti, te da će ovo da bude prvi put da se oblast muzejske delatnosti definiše specijalizovanim zakonom. Jer, podsećanja radi, muzejska delatnost do sada se uređivala Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine, što je, prema izjavama muzealaca, imalo dosta manjkavosti i otežavalo rad ovih ustanova.

– Cilj budućeg zakona je sistemsko unapređenje ove oblasti kroz jačanje muzejskih ustanova i približavanje evropskoj praksi uvođenjem savremenih muzeoloških standarda – saopštili su članovi Radne grupe. – Njime će biti propisani i uslovi za osnivanje, čuvanje, proučavanje, zaštitu i predstavljanje baštine. Uspostavljanjem kvalitetne i stabilne muzejske mreže Srbije, povezivanjem institucija i podsticanjem edukacije muzejskih stručnjaka, biće stvoreni uslovi za unapređenje čitave muzejske struke u Srbiji.

Zakon je uslov

Sve što su autori mislili da treba da se reguliše u ovoj oblasti, smestili su na pedesetak gusto kucanih strana. U delu gde se obrazlažu razlozi za donošenje zakona piše: „Republika Srbija ima Zakon o kulturnim dobrima koji je usvojen 1994. godine i osim terminološke zastarelosti, u međuvremenu, do danas, su se promenila dva ustava, i čitav društveno- politički sistem, pa je bilo potrebno uskladiti se sa pravnim sistemom. Pored toga, Zakon iz 1994.godine je, po svom karakteru, i opšti propis jer uređuje opšta, zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara (arhivistiku, muzeologiju, staru i retku knjigu, nepokretna kulturna dobra i kinoteku). Imajući u vidu potrebu sistemskog uređenja svake pojedinačne oblasti zaštite kulturnih dobara shodno svojim specifičnostima, donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti jeste uslov sistemskog pristupa i uređenja oblasti zaštite pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe, na sveobuhvatan i svrsishodan način.

– Eto, to su razlozi zbog kojih se predlaže donošenje propisa kojim bi se uredio sistem zaštite muzejske građe, kao vrste pokretnih kulturnih dobara i muzejske dokumentacije – saopštavaju članovi Radne grupe. – Ali, regulišu se i: uslovi i način obavljanja muzejske delatnosti i njena struktura, korišćenje muzejske građe, organizacija, nadležnost, delatnost muzeja u Republici Srbiji i druga pitanja od značaja za obavljanje muzejske delatnosti. Na taj način bi se stvorio okvir da Republika Srbija sveobuhvatno uredi muzejsku delatnost i zaštitu muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara. Ukoliko imamo u vidu značaj muzejske građe, ne samo za istoriju, nauku i kulturu već i za zadovoljavanje potreba građana, neophodno je hitno uređivanje ove materije radi sistemskog uređenja i očuvanja muzejske građe.

Prostor je najveći problem

Problema je na pretek, to zna svako ko je iole upoznat sa načinom rada muzeja. Lokalne samouprave najčešće nemaju dovoljno sredstava u budžetu da isprate sva potraživanja muzeja. Članovi Radne grupe to ovako objašnjavaju:

–Najveći broj ustanova zaštite kulturnih dobara, zbog problema u vezi sa nedovoljnim finansiranjem od lokalnih samouprava, nije u mogućnosti da na odgovarajući način obavlja svoju redovnu delatnost, a pri tom je i broj zaposlenih u njima, uprkos povećanju obima poslova usled donošenja brojnih novih zakona iz različitih povezanih oblasti konstantno smanjivan, pa su pojedine ustanove dovedene na ivicu izdrživosti. Nedostatak prostora za smeštaj kulturnih dobara je među vodećim problemima koji direktno utiče na njihovo propadanje. Osim toga, sadašnji zakonski okvir je delimično zastareo i ne uređuje brojna pitanja koja su od značaja za rad ustanova i primenu dobre prakse iz sveta na koju treba da se ugledamo.

– Stvaranje zakonskog okvira koji će obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara na jedinstven način, bez obzira na oblik u kojem nastaje i gde se nalazi,  jedan je od osnovnih ciljeva koji će se postići donošenjem ovog zakona – obrazlažu članovi Radne grupe. –Uređivanje ove materije zakonom  uticaće i na razvoj svesti o važnosti očuvanja muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara i naše baštine za buduće generacije, odnosno svesti da se najvažniji predmeti materijalnog i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa moraju zaštititi od uništenja, jer oni predstavljaju svojevrsno materijalno svedočanstvo o postojanju, organizaciji i funkcionisanju društva i države;

Drugi cilj ovog zakona je zaokruživanje pravne regulative koja se odnosi na pokretna kulturna dobra –muzejsku građu, izvorno nastalu u materijalnom ili nematerijalnom vidu, i to na način koji će garantovati njeno „preživljavanje“ kroz vreme, odnosno očuvanje podataka koje ona sadrži. Tu je, svakako, i poboljšanje uslova za rad muzeja kako bi mogli da se punim kapacitetom posvete zaštiti pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe, za koje su nadležni.

Kaznena politika

U Nacrtu piše i da mora da budu jasno definisane obaveze muzeja i osnivača muzeja, zatim mora da se jasno regulišu centralne i matične funkcije muzeja, kao i uređenje teritorijalne nadležnosti u okviru mreže muzeja. I još nekoliko stavki, a svakako je važno pooštravanje kaznene politike koje će doprineti zaštiti i očuvanju pokretnih kulturnih dobara – muzejske građe.

Problemi sa kojima se suočavaju ljudi iz muzeja je na pretek, pa je zato donošenje zakona najbolji način da se problemi reše.

– Donošenje zakona je neophodno i jedino moguće rešenje za sveobuhvatno regulisanje muzejske delatnosti, kao i postavljanje sistema, organizacije i funkcionisanja delatnosti, ako imamo u vidu da se ne mogu na drugi način rešiti aktuelni problemi sa kojima se svakodnevno suočavaju ustanove u obavljanju muzejske delatnosti – napominju članovi Radne grupe. – Takođe, unapređenje okvira delovanja muzeja, približavanje dokazanoj praksi uvođenjem standarda i jasnih uslova koji se odnose na osnivanje, čuvanje, proučavanje, dokumentovanje, zaštitu i prezentovanje muzejske građe, nedvosmisleno uspostavlja temelj sistemskog uređenja muzejske delatnosti u okviru uređenja zaštite kulturnog nasleđa Srbije.

Kako će stvari da se odvijaju, videće se već ovih dana, jer kada je o kulturi reč, ne ide, pokazalo se ko zna koliko puta, glatko. Kako će sve da izgleda, znaće se posle javne rasprave koja je počela, a planirane su tri. Prva je održana 19. januara, u Galeriji Matice srpske, u Novom Sadu, druga – 25. januara, u Nišu, a treća će se održati u Domu Narodne skupštine, 29. januara.

 

Piše O. RADULOVIĆ