Живот у насељу Бањска, 12 километара северно од општине Звечан, са 120 српских домаћинстава у којима живи близу 400 становника, на северу Косова и Метохије полако се нормализује после оружаног окршаја групе наоружаних Срба и косовске полиције који се одиграо 24. септембра, два сата по поноћи.
Четири дана након овог сукоба, у којем су убијени Игор Миленковић (50), Бојан Мијаиловић (30) из Лепосавића и Стефан Недељковић (31) из Звечана, а погинуо је и полицајац из редова Албанаца, Приштина је тек у среду 27. септембра, дозволила улазак и излазак из села не само за мештане већ за све, уз „упозорење” да се „из безбедносних разлога не посећују планински предели нити путељци који се одвајају са главног пута”.
Без легитимисања, од стране до зуба наоружаних специјалаца Приштине, са фантомкама на глави, који даноноћно стоје на Балабану, на скретању за Бањску, са пута Косовска Митровица – Лепосавић, улазимо у атар Јошевика, села месне заједнице Бањска, у звечанској општини и даље ка самом селу Бањска, које је било поприште правог малог рата између непознатих лица и албанских специјалаца Росу.
Без контроле, прелазимо и мост преко Бањске реке на самом улазу у село, где још увек стоје два камиона изврнута на страну, а који су били баракада, док са упереним пушкама, маскирани специјалци поред блиндираног возила држе прст на обарачу аутоматских пушака.
Испред Рајске бање никог. На паркингу један комби, врата на бањским базенима затворена.
„Добар дан“, говоримо још са капије одакле из дворишта назиремо казан у којем се пече ракија.
– ’Ајте, изволите! Добродошли – дочекује нас човек са брадом и брковима.
У дворишти смо Мирослава Милосављевића (65) пензионисаног радника Општине Звечан, који је те ноћи, када је „све кренуло“ само са супругом био у кући.
Ћерка и зет и двоје унучади, син са женом и двоје деце су тамо даље у селу.
– И они су у Бањској, овде се скућили, али хвала Богу да ту ноћ нико од деце није био код мене. Бар су мало били скрајнути – говори Мирослав, нудећи нас још врућом ракијом, из казана који је подложио.
– Шта да вам кажем? Видите, где ми је кућа. Ту, где пролазе сви када дођу у Бањску, било да се о добром ради, било да је к’о ово сад, прави мали рат – прича и показује руком на манастирски конак Бањске који се скоро па наслонио на његово двориште.
Текст и Фотографије : Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању