Пети међународни конгрес „Одржива архитектура – енергетска ефикасност” одржан je од 7. до 9. октобра са циљем да шире афирмишe најзначајније теме савремене архитектуре – одрживост и енергетску ефикасност уз употребу обновљивих извора енергије. Током три дана ове манифестације једанаест еминентних архитеката је одржало предавања, док је Марина Зајец из Хрватске водила и целодневну радионицу за студенте и младе архитекте.
Вођени идејом да данас и у будућности свако архитектонско и урбанистичко решење и дело мора бити одрживо у свим сегментима – у процесу пројектовања и планирања, као и касније, у фазама реализације и експлоатације објекта, организатори су на једном месту окупили архитекте и стручњаке опредељене за одрживу и еколошку, енергетски ефикасну и соларну опцију у архитектури.
Архитекта Владимир Ловрић, председник организационог одбора Конгреса, поздравио је присутне:
– Велика ми је част што могу да вас поздравим у оваквом броју. То показује одрживост не само овог конгреса, већ идеје одрживе архитектуре и одрживог живота уопште. Сви ми припадамо погледу на свет који води у бољу будућност у сваком контексту, јер је одрживо промишљање готово једини избор за будућност. Архитектура и њен енергетско ефикасни контекст сигурно може да реши многа питања, попут загађења и смањења потрошње енергије. То је и и мировни пут, заједнички поглед ка бољој будућности и новим генерацијама.”
Његов колега у струци и организацији скупа Љубомир Мишчевић водио је трибину “Микро Еко кућа 2022”. Предавачи на Конгресу били су Борина Андриу из Француске, Пауло Мерлини из Португалије, Шпела Видечник из Словеније, Фаидра Мациараки и Виктор Марти из Шпаније, Нина Едвардс Анкер из САД, Владимир Лојаница из Србије, Соња Радовић Јеловац из Црне Горе, Франческо Ди Грегорио из Италије, Ад Кил из Холандије и Марина Зајец из Хрватска.
Марина Зајец, архитекта која кроз своје пројекте подстиче коришћење биоразградивих материјала и градњу у складу с датостима локације и принципима кружне економије, одржала је радионицу трећег дана Конгреса. „Иако није могуће сваког инвеститора придобити да напусти класичне методе планирања и градње, на сваком пројекту се максимално трудимо да покажемо све доступне могућности одрживих и еколошких решења“, рекла је она. „У одређеним тренуцима се питам да ли би требало да заузмемо много радикалнији приступ, али дошла сам до закључка да сваки мали помак који остваримо ипак утиче на људе који директно искусе одрживост те архитектуре и то подстиче даљу промену”.
С. Ј.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању