Одвајкада се у Топлици, посебно Прокупљу, причало како се испод брда Хисар простире мрежа тунела. И како је негде на обали Топлице, која кружи око овог брда, постојао тајни улаз, па би житељи утврђеног града на врху могли да неопажено сиђу по воду, или кроз та тајна врата побегну у време опсаде. Наравно то су биле приче, јер никаквих опипљивих доказа никада није било.
Али, шта крије земља, вечита је тајна. Мистерија за све, па и за стручњаке којима је посао да у њу завире. Тако је било и недавно у Прокупљу. Град је учинио што је до њега, а држава помогла да се обнови стара утврда на врху, приведе намени, односно културним летњим дешавањима и тај посао је при крају. И ко зна колико би још дуго била тајна оно што више није, да први људи Прокупља нису одлучили да мало прошире пут и уреде паркинг. Тада је моћна машина прва завирила у прошлост.
Багер је загребао део зида, радови су обустављени, археолози изашли на терен, а локални медији све назвали сензацијом века. Сања Красић, археолог Народног музеја Топлице која води истраживања, није крила одушевљење оним што је угледала.
– Реч је о огромној просторији димензија четрнаест са девет метара – изјавила је Сања за локалне медије. – Дубина је више од три метра, зид је одлично очуван, а по материјалу се види да је објекат грађен у више временских периода, односно да је свака цивилизација надограђивала свој. У простору је било много предмета, а издвојила бих германско копље са златним врхом и уљану лампу која је одлично очувана.
Није се археолошкиња изјашњавала у вези са наставком радова или претпоставкама шта је могла да буде та грађевина, али можда то у овом тренутку и није важно. Важно је да багер није уништио локалитет. Додала је још да је лампа направљена у петом веку наше ере, да је недалеко од ње нађен новац цара Јустинијана из шестог века, да су ископане фибуле, односно украсне игле за одећу и један рановизантијски крст. Нагласила је да су сви предмети одлично очувани.
А багери, односно моћне машине су „кривци” за још неколико тајни из прошлости. У атару села Маскаре, код Варварина, приликом извођења радова на изградњи Моравског коридора, радници су наишли на неколико скелета. Прва процена стручњака је била да је највероватније реч о скелетима из шестог века, из времена византијског цара Јустинијана, али је сва прилика да су век или два млађи. Заправо, прва теорија је изведена из чињенице да су на овом простору 2008. нађени темељи ранохришћанске цркве, па су истраживачи претпоставили да су и ови скелети део гробља формираног око ње. Ипак, највероватније је да је реч о гробљу које је око цркве формирано век или два касније.
А није то била једина тајна Моравског коридора. Априла ове године, недалеко од Крушевца, на делу где се ради једна траса Коридора, стручњаци су, после дојаве радника, нашли пећ стару три хиљаде година. Ова пећ је само део онога што је у прошлости овде постојало. Још док је рађена обилазница око града археолози су истражили праисторијско насеље старо око осам хиљада година. Од тада, па до 13. века после Христа, овде се готово у континуитету одвијао живот.
Пише О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању