Одлазећи уметнички директор Карло Шатријан оставља ову смотру у Швајцарској са бројним новитетима, као што су стари неми филмови у главном програму, телевизијске серије или драме у трајању од четрнаест сати. Очекујемо и долазак великих звезда као што су: Мег Рајан, Итан Хоук и Жан Дижарден
Мислили смо да је округло, прошлогодишње, издање овог фестивала толико гламурозно, испуњено добрим филмовима и великим именима што долазе у овај градић, да није могуће поновити такав успех. Изгледа да јесте. Одлазећи уметнички директор фестивала Карло Шатријан побринуо се за то. Шатријан, после шест година проведених у Локарну, наредне године одлази у Берлин да обликује тамошњи фестивал. О томе, каже, још не размишља, већ је усредсређен на оно што се тиче смотре у Локарну и све што јој је оставио у наслеђе.
Поносан је што главни програм који се одржава на отвореном, на Великом тргу (Пјаца Гранде), први пут отвара један стари филм, никада раније виђен у швајцарским биоскопима. Реч је о немом филму „Слобода“ Леа Мекарија из 1928. године у коме главне улоге тумаче Станлио и Олио. Пројекцију ће пратити музика уживо. Као некада, пре једног века. –То је само део програма посвећеног урнебесним комедијама – каже Шатријан. – Први пут у својој историји Пјаца Гранде и биоскоп на отвореном ориће се од смеха.Друга новина је увођење на велика врата телевизијских серија у овај филмски фестивал (Кан је то одавно урадио). Реч је о неколико епизода друге сезоне телевизијске серије „Коинкоин и екстра људска бића“, такође духовите, али и политички ангажоване и научно-фантастичне! Њен аутор је познати француски редитељ Бруно Димон коме ће припасти и награда за животно дело.
Његови филмови су дубоко укорењени у историју филозофије, књижевности ипокретних слика, а да при том све време гледају у будућност – објаснио јеШатријан свој избор. – Они су најбољи одговор онима који тврде да данас филм нема ништа ново да понуди гледаоцима. То су есеји о мушкарцима и женама, о суштинској апсурдности опстанка, о вечном питању зла.Посетиоци фестивала имаће прилику и да покушају да одгледају најдужи икада приказани филм у Локарну, аргентински „Цвет“ у трајању од четрнаест сати! Изгледа као немогућа мисија, без обзира на могуће паузе током пројекције, али вреди открити зашто је то остварење култног аутора Мариана Линаса победило на фестивалу у Буенос Аиресу.
Шатријан свој избор.
– Они су најбољи одговор онима који тврде да данас филм нема ништа ново да понуди гледаоцима. То су есеји о мушкарцима и женама, о суштинској апсурдности опстанка, о вечном питању зла.Посетиоци фестивала имаће прилику и да покушају да одгледају најдужи икада приказани филм у Локарну, аргентински „Цвет“ у трајању од четрнаест сати! Изгледа као немогућа мисија, без обзира на могуће паузе током пројекције, али вреди открити зашто је то остварење култног аутора Мариана Линаса победило на фестивалу у Буенос Аиресу. Шатријан признаје како би волео да је иза себе оставио некакав печат на фестивалу у Локарну, али додаје да је то на другима да пресуде. Задовољан је подршком независном филму коју је учврстио и сталним неговањем „женског писма“ у режији. Иако се од петнаест остварења у конкуренцији за „Златног леопарда“ испод свега три потписују жене, уметнички директор каже да су у многима главни ликови женски, чак и у називима филмова, као што су амерички „Дајана“ , румунски „Алис Т.“ или турски „Сибел“…Већина филмова су светске премијере, а праве посластице очекују нас и у споредним програмима као што су „Знаци живота“, „Аутори данашњице“ или „Леопарди сутрашњице“.
Међу ауторима и протагонистима који су најавили своје присуство на језеру Мађоре су: Мег Рајан, Итан Хоук, Жан Дижарден, Антоан Фика, Марта Келер, Шон Бејкер, Паоло Тавијани, Жереми Реније, Јоланда Моро и многи други. Наших филмова, за разлику од прошле, ове године нема, али зато је ту дебитант из Мађарске нашег порекла – Милорад Крстић, као и хрватски глумац Леон Лучев са својим кратким филмом „Мало се сјећам тог дана“.
Наставак можете прочитати у броју 3105.