Молитве које се читају у манастиру Тумане помажу – рекао је недавно један од верника док је излазио из цркве после јутрења. А он је само један од бројних који ово тврде. Ова светиња припада браничевској епархији. Удаљена је девет километара од Голупца, а четрдесетак од Пожаревца. Подигнута је у подножју Голубачких планина, на левој обали Туманске реке, и окружена шумом коју углавном чине висока права стабла букве.
Манастир је настао у четрнаестом веку и, према предању, подигао га је Милош Обилић, пред полазак на Косовско. Милош је рођен у оближњем голубачком селу Кобиље. Једном, док је ловио дивљач, случајно је устрелио испосника Зосима који је живео у пећини. Када је Милош пришао рањеном Зосиму овај му рече: „Ту мани ме“. Данас би то могло да се преведе као “Остави ме ту”, јер је видео да ће умрети.
Да би окајао грехе, Милош пред полазак у Косовски бој на месту где је устрелио Зосима, а недалеко од његове пећине, подигао је манастир који доби име Тумане, изведено од оног „ту мани ме”.
У манастиру се чувају мошти Светог Зосима и верује се да имају исцељитељске моћи. Око манастира се налази и имање са мини зоо-вртом који монаси уредно одржавају. А станари су: пар перуанских лама са младунчетом, балкански магарац и његова драга који очекују принову, домаћи брдски коњи, патуљасте козе, патуљасте кокошке, пас Сима, паунови, фазани, ему птице, папагаји и канаринци. У језерцету испред манастира пливају лабудови и патке, а ту су и речне корњаче које више мирују него што пливају.
Текст и фотографије Данијел Грујић