Један од најпозитивнијих гостију овогодишњег Фестивала ауторског филма свакако је био Тома Салвадор. Није нашег порекла, иако му је име Тома: оно се само тако изговара и другачије акцентује од нашег Томе, рецимо Здравковића. Овај наш саговорник рођен је у Паризу пре 49 година и јако полако је градио свој пут ка филмском Олимпу при чијем врху се сада налази.
Након шест кратких филмова где је он играо главне улоге и једног дугометражног („Винсент нема крљушт“) који му је донео признања и награде, Тома Салвадор је спреман да са својом „Планином“ освоји свет. Премијерно приказан на овогодишњем Канском фестивалу где је проглашен најбољим француским филмом у програму „Четрнаест дана аутора“, ово остварење тек почетком наредне године треба да уђе у биоскопе у ауторовој домовини.
Главни јунак филма је инжењер роботике Пјер кога посао води у долину Шамони у француским Алпима. Тамо, током презентације клијентима, одједном зачује зов околних планина и већ сутрадан одлази да нађе себе и поново се роди. Оно што ће тамо доживети промениће га заувек. Прелеп, хуман, божанствено снимљен и поучан филм снимила је особа која воли да подучава децу, али не и гледаоце. На неки чудан начин Тома је повезао своју дечачку опчињеност суперхеројима, планинама и режијом и снимио овај филм о необичном суперхероју унутрашњег света који би могао спасити и спољни свет оним што је сазнао и научио. И само Томино презиме Салвадор заправо значи „спасилац“. Са нашим филмским спасиоцем разговарали смо у једном кафеу МТС дворане.
Када Вас медији у свету представљају за Вас кажу „планинар, атлета и редитељ“. Заиста сте све то?
– Не треба баш све да верујете медијима, посебно не Википедији. Радио сам много различитих послова, неке ствари које би могле да се назову акробатиком на филму, тако што сам се пео уз стене и сам себи био каскадер. Био сам и играч, али ништа од тога нисам радио професионално, већ само за потребе мојих филмова у којима има мало дијалога и много сцена које захтевају физичку спремност.
Зашто Вам је та физичка страна важна у филмовима које снимате?
– Зато што ме повезује са животом и природом, зато што је веома прецизна и конкретна, што са речима није увек случај. Волим да додирујем ствари и увек сам у акцији. Зато и глумим у својим филмовима, тако боље разумем оно о чему говори и то што стварам.
Пише Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању