Председник Републике Александар Вучић коначно је, око 21 сат, 17. децембра могао да приушти себи дубоки издах. Пуним плућима је ваздух удахнуо 1. новембра и без даха малтене сам изгурао изборну трку за Српску напредну странку (СНС), чији је само члан, али онај најдрагоценији. И, тако, напредњаци не морају да брину. Скупштина Србије је њихова. Имају апсолутну већину, чак им ни Дачићеви социјалисти нису потребни да би могли несметано да владају. Уз своје скуте, то је извесно, задржаће Савез војвођанских Мађара.
Председник Србије, и свих њених грађана, на овим изборима потврдио је још једном свој владарски легитимитет, иако формално-правно на њима није ни учествовао, већ је само имену листе своје странке додао своје име и слоган добро познат опозицији с почетка века. Чини се да је без много размишљања, више из ината, типа „сад ћу да вам покажем ко је ко“, прихватио бачену рукавицу „или ми, или пропаст“ већине опозиционих странака, пре свих коалиције Србија против насиља (СПН). И, на крају им доказао да су он и странка чији је лидер донедавно био, једнако моћни, ако не и моћнији, него када су пре једанаест година дошли на власт.
Напредњаци не морају да брину за власт на републичком и покрајинском нивоу и у огромној већини од 65 градова и локалних самоуправа у којима су такође одржани избори 17. децембра. Међутим, Вучићу се изгледа смучило да их све вуче на својим леђима, посебно оне који су на функцијама, и већ у изборној ноћи је најавио „одстрел“ за бахате који немају слуха за проблеме обичних људи и невољника.
Иако се победи у зубе не гледа, на београдском изборима она је била мање убедљива, толико мање да иако је СНС добила највише од 110 одборника колико чини Скупштину Града, не може без помоћи са стране (бар седам одборника, према прелиминираним резултатима). Ако им је за утеху, СПН фали дупло већи број одборника за освајање власти у престоници. А с обзиром на то да су у предизборној кампањи толико и сампоуздано газили на томе да ће Београд пасти у њихове руке, разочарање изборним резултатом је велико. Ваљда су се због тога у изборној ноћи и последњи огласили. Носиоци листе на парламентарним изборима Мирослав Алексић и Мариника Тепић изгледали су шокирано, али су саопштили да су у Београду добили изборе – само што су покрадени. По њима, покрали су их „бугарски возови“, 40.000 грађана Републике Српске који су у недељу организовано дошли у Београд и гласали, дупли бирачки спискови, куповина гласова… С обзиром на тежину оптужби, очекивало се да СПН одмах затрпа судове кривичним пријавама а изборне комисије приговорима. Уместо тога, док празнични број „Илустроване“ одлази у штампу, дешава се да Мариника Тепић и Мирослав Алексић штрајкују глађу тражећи да се пониште београдски избори, а чланови СПН и симпатизери те коалиције протестују испред Републичке изборне комисије.
Било како било, СНП је на овим изборима направила озбиљан резултат, иако би многи рекли „па шта осим Београда, свугде су, у збиру, добили дупло мање гласова од СНС“. Питање је само да ли ће до наредних избора успети да тај резултат зацементирају и да се потом попну коју степеницу више.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању