Хавајско острво Кауаи ће добити нове становнике. Али не само на земљи и на небу, већ и под земљом. Додуше нико ко ради на овом пројекту не сме да говори о томе шта се гради, такав је уговор са послодавцем, а градилиште је ограђено каменим зидом високим два метра. Наравно, и јако обезбеђење је ту, стотине камера прате шта се ради и говори, џипови крстаре плажама на које градилиште излази… Али, по камионима који непрекидно улазе и излазе, превозећи грађевински материјал и стотине радника, јасно је и случајном пролазнику да је реч о нечему досад невиђеном на овом острву.
На лицу места нашли су се и репортери америчког месечника „Вајред“ и покушали да од бивших и садашњих радника, уз гарантовање њихове анонимности, сазнају о чему се ради.
– То је клуб бораца. О клубу бораца се не говори. Све што се о томе каже, одмах се прочује – рекао им је један бивши запослени на градилишту.
Пројекат је толико велики да немали део острвљана обавезује уговор о тајности података. Али, сви знају ко стоји иза њега. Марк Закерберг (39), извршни директор Мете, са 122 милијарде долара нето вредне имовине тренутно пети најбогатији човек на свету, који на Кауаију купује земљу још од 2014. године. Интервјуи с неколико људи повезаних с пројектом, заједно са јавним списима и судским документима у које је „Вајред“ имао увид, сугеришу да су од тада планирање и изградња комплекса на површини од око 560 хектара били обавијени велом тајне. Ипак, амерички месечник сазнаје да ће имање познато као Кулау ранч имати подземно склониште од 450 квадратних метара, сопствене залихе енергије и хране, а рачунајући и откупну цену земљишта, коштаће више од 270 милиона долара.
На Кауаију, најстаријем и најмањем од четири главна острва хавајског архипелага, живи око 73.000 људи. Уско повезану заједницу чине потомци домородаца, заједно са кинеским, јапанским, филипинским и порториканским мигрантима који су крајем 19. и почетком 20. века дошли да раде на плантажама шећерне трске. У новије време придошлице стижу из континенталног дела САД и других пацифичких острва. Када су власници плантажа, у потрази за јефтинијом радном снагом, преселили своје пословање у иностранство, острвску економију засновану на шећерној трсци заменио је туризам. Радници на Закерберговом имању део су растуће грађевинске индустрије чија је окосница изградња луксузних кућа за америчке грађане који желе да живе у рају.
Иако је туризам последњих деценија променио велики део острва, Кауаи је ипак задржао атмосферу малог града. Старији становници још се сећају времена када је постајао само један семафор – други је постављен 1973. године. Данас су дивље кокоши и дивље мачке свуда. Мештани сурфују и лове рибу или дивље свиње на околним планинама. Негују комшијске односе. С уговорима који забрањују радницима да разговарају о пројекту, усамљени комплекс Кулау ранч стекао је митски статус на острву. Један домаћи архитекта, који није укључен у Закербергов пројекат, шали се да га цела прича подсећа на легенду према којој су средњовековни владари убијали архитекте својих најамбициознијих пројеката како би тајне њиховог дизајна умрле са њима.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању