Поводом 150 година Библиотеке Вуковог завичаја и 60 година „Илустроване Политике“ у холу лозничке Библиотеке отворена је изложба карикатура са Четвртог међународног конкурса карикатура „Алексанадар Клас“. – Велика ми је част, да као бивши новинар „Илустроване Политике“, а доживотни поштовалац ове медијске куће, вечерас отворим ову изложбу. Чињеница да су колеге из Београда одабрале да баш из Лознице, из Библиотеке Вуковог завичаја, почну обележавање свог јубилеја, шест деценија постојања, доказ је великог поштовања према читалачкој публици у нашем граду – истакла је Мирјана Пејак, директорка Библиотеке Вуковог завичаја на отварању изложе. – Подсетићу вас на, за карикатуре можда неуобичајену, људску топлину Класових карикатура, које и јесу важан сегмент онога што „Илустровану“ чини породичним магазином. Значај изложбе која је пред вама огледа се не само у спомену на великог уметника и човека, већ и у томе што она јесте светска изложба, која је окупила уметнике са свих континената. Име нашег града, на понос , представио је Сава Бабић, који је у оштрој конкуренцији од 138 аутора из целог света освојио треће место. У години у којој обележавамо 150 година постојања Библиотеке Вуковог завичаја не смемо да запоставимо карикатуру, која јесте важан сегмент културе, и од друге половине 19. века је доживела експанзију у Србији. Карикатура је, како јој само име каже, склона карикирању, претеривању, пренаглашавању. Она јасно изражава став уметника. Постоје теоретичари који сматрају да карикатуриста подсећа на Шекспирову Луду. Ја бих ту била опрезна, јер карикатуристе морате да поштујете, да се не бисте нашли на мети њихове оловке. Срби су, традиционално, духовит народ. Да бисмо били достојни Вука, чије име ова установа са поносом носи, морамо да будемо прави „вуковци“, дакле, да поседујемо много добрих особина карактеристичних за народ из овог краја, међу којима је, свакако, склоност да се нашалимо, али и да шалу радо прихватимо.
Наставак можете прочитати у броју 3087.