Vremeplov „Ilustrovane“
JESEN STIŽE – SPREMA SE VESELJE

Vremeplov „Ilustrovane“

Okvir:

Povodom 62. rođendana „Ilustrovane Politike“ odabrali smo iz naše dokumentacije upravo ovu, objavljenu pre tačno šest decenija. Kada je pročitate, zapitaćete se verovatno, da li se išta promenilo…

Iako su mnogi suvišni običaji seoske svadbe vremenom nestali, ostalo je još dosta preterivanja koja povlače nepotrebne troškove

Meljak, oktobra
U traganju za pravom seoskom svadbom put nas je odveo u Meljak. Dvadeset trogodišnja Radmila Blagojević udavala se za dvadesetčetvorogodišnjeg Živorada Savića, zemljoradnika. Brak su sklopili posle dužeg paženja. Mladoženja nije tražio miraz. Mlada je donela nameštaj, posuđe i drugo pokućstvo u vrednosti od oko pola miliona dinara.
Meljak se nalazi trideset kilometara daleko od Beograda na putu za Lazarevac. Selo je poznato po svojim ciganskim balovima, koje priređuje svake godine, i po mnogobrojnim muzikantima i amaterima harmonikašima od kojih su najpoznatiji braća Spasojevići – Milija i Ilija. Oko 250 domova razbacanih po valovitim predelima obraslim šumarcima i livadama spremalo se te nedelje da se proveseli na svadbi jednog svog mladog meštanina. Ponovo su nam nekoliko puta rekli da je mladoženja sestrić čuvenih harmonikaša Spasojevića.
Kad se spomene seoska svadba, prva asocijacija je obilje hrane na stolovima. Da bi se ta preterana količina hrane nekako savladala i da bi se stalno održavalo i raspirivalo veselje

, mora se popiti ogromna količina pića. Ova svadba nije oskudevala ni u jednom ni u drugom. Čim smo stigli u kuću mladinih roditelja, jedan aščija nas je dočekao rečima:
Biće ovo svadba kako dolikuje.
Posluženi smo rakijom koja je imala nečistu aromu šljivovice i nije bila bogzna kako jaka. Srkutali smo je sve dok nije stigla kafa, mirisala je na onu koju vojnici dobijaju za doručak.
U jednom kutku krčkao se kupus u ogromnim kazanima, preterano mastan, i spremala druga jela u ogromnim posudama. Dva ogromna ugojena krmka bila su ispečena na ražnju i aščije su sitne režnjeve pečenja već slagale na tanjir. Hrana, miris mesa, svuda tragovi masnog, sve je počinjalo i svršavalo se tamo gde je stajalo jelo.
Običaji ili sećanje na običaje
U Meljak smo došli sa nadom da ćemo videti ono što se zove tradicionalna srpska svadba
, ali već pri prvim utiscima morali smo naše romantično iščekivanje da korigujemo u pravcu realnog zbivanja.
U pozajmljenom fijakeru budući svekar krenuo je po mladu. Za njim je išla svatovska kolona, smeštena u četvoro karuca, deset automobila i dva motocikla. Došli smo na jednu seosku svadbu, ali grad je tu bio već toliko prisutan da su svi ti lepi suvišni običaji bili potisnuti.
Zaobilaznim putem stigli smo do mladine kuće. Mladoženja je iskočio iz jednog automobila i otrčao na čelo poređanih stolova. Zauzeo je svoje mesto pod vencem ispletenim od zimzeleni, georgina koje je načela jesen i papirnatih ruža.
I dok su se neki ljutili što su dopustili mladoženji da se ovako jeftino izvuče, počinjao je ritual. Najpre je trebalo ustreliti, skinuti jabuku sa motke koja je bila pričvršćena uz granu visokog duda pred kapijom. Revolverski hitac je promašio. Donesena je lovačka puška. Jedan dečak ispalio je dva patrona. Drugi je pogodio jabuku, ali je ona ostala da visi zajedno sa čarapama tamo gde je bila njišući se na blagom povetarcu. Nije se imalo vremena za dalje pucanje i pošto je mladoženjin otac platio aščijama, prolaz je bio slobodan. Oko osamdeset zvanica zauzelo je mesta za trpezom sastavljenom od jedanaest dugih stolova i prihvatilo se posluženja.
Meze za čika Tomu
Evo i mlade! Nekoliko pucnjeva i mlada u belom lagano se približava mladoženji. Prati je nekoliko devojaka sa darovima u naručju. Ciganski orkestar sastavljen od pet violina, dva kontrabasa, dve harmonike i jedne gitare i pevačica sa defom nadglašuju žagor upućen mladencima koji ponosno zauzimaju svoja mesta na čelu trpeze. Jedna devojka ide od gosta do gosta i kiti revere grančicama ruzmarina, naplaćujući po sto dinara.
Nijedan gost nije obučen u narodnu nošnju. Nedaleko od nas sedi jedan sredovečan svat koji ima na nogama na kaiš opanke, vezene čarape i pantalone
brič” od štruksa. Pulover, bela košulja i kravata su drugi deo njegove odeće. On je najkarakterističnije obučen. Saznali smo da je on prosvetni radnik iz Beograda. Mladoženjin otac ima na sebi crni džemper. Mladoženja ni za stolom ne skida nov mantil.
Negde pri kraju ručka, našem delu trpeze plašljivo je prišao jedan stariji Ciganin i bojažljivo zapitao:
Može li čika-Toma da mezne?
Nismo shvatili šta želi.
Ponovio je svoje pitanje i ne sačekavši odgovor izabrao najveći i najmasniji komad pečenja, odmakao se jedan korak dalje, odgrizao jedan zalogaj, a potom strpao pečenje u džep svog kaputa. Videli smo ga kako ponovo prilazi trpezi nedaleko od nas sa istim pitanjem.
Selo se okuplja
Još dok je trajao ručak pristizali su meštani i zastajali kraj trpeze. Svako je mogao da dođe u kuću Blagojevića, jer je u njoj bilo slavlje. Sve se činilo da se svi mukotrpni dani prevaziđu veseljem po cenu preterivanja. Sve ono što se potrošilo osećaće se dugo posle ovog dana, ali ovo je bila prilika da se pokaže svetu bogatstvo i gostoprimstvo kuće.
Mladež je na ovim svečanim skupovima plaćala svoj dug mladosti. Nije bilo druge prilike u okolini da se zaigra i proveseli i uskoro je avlija bila prepuna. Orkestar, koji je do malopre zabavljao svatove, podelio se i zasvirao kola.
Za to vreme domaćin sa rođacima je oprezno nadgledao svoja dobra. Nije retko da se baš na svadbama dogodi nešto nemilo. Tuča, svađa i drugih neprilika nije bilo, ali podnapiti ljudi su svakog trenutka mogli da naprave štetu.
Malo ošamućeni i umorni krenuli smo u prvi sumrak prema opštini gde će se registrovati madenci. Tamo nam saopštavaju da matičar nije došao. Svejedno, svadba će ionako trajati još jedan dan. Doći će sutra. Kolona nastavlja svoj put do mladoženjine kuće gde nas očekuju stolovi i nove količine hrane i pića.
Noć pada lagano
, ali uporno. Uokolo odjekuje harmonika i hrapavi bariton:

Ovi naši beli dvori puni veselja!”
Ove noći u Meljaku će se proslaviti jedna svadba kako dolikuje.
Žika Lazić
(Snimio: D. Urošević)
(
objavljeno 1.11.1960.)
Potpisi za slike:
1. Svadbeni običaji imaju i humora. Paprike oko mladoženjinog vrata opominju ga da će u braku biti i
ljutih” dana
2. Spremanje mlade za susret sa mladoženjom počinje ujutru i traje sutra do podne. Svadbeno ruho traži veštu ruku
3. Kao u vojničkom taboru – za bataljon svatova jelo je pristavljeno u ogromnim kazanima koje nadgledaju aščije
4. Veseli svatovi ne zaboravljaju ni svoje konje
:Pola pije, pola Šarcu daje” ne važi samo za Kraljevića Marka
5. Čim su svatovi stigli, započela je bogata gozba. Iako je za dugim nizom spojenih stolova bilo mesta za preko osamdeset gostiju, ručak je bio obavljen u dve postave svatova