Људи и догађаји на Фесту

Било је динамично, узбудљиво и превише разбaцано, како по дворанама целог града, тако и у програмском делу где се публика тешко сналазила у избору филмова. ипак, за нама су остали и неки лепи тренуци ове смотре

Црвени тепих

Било испред Центра „Сава“ било испред Комбанк дворане такозвани црвени тепих остао је тужни подсетник на, по имену само, сличну сценографију бачену испред фестивалских дворана у Кану, Берлину, Венецији. Док је тамо и сам тепих гламурозан, док око њега све врви од окупљене масе света, фотографа, лимузина, музике, гостију, дотле нашим црвенкастим тепихом тек пројури понеки протагониста филма, ускраћен за аплаузе обожавалаца којих нема. Још само да су организатори довели и пар коња испред сале, глумци би комотно могли да се осећају као жабе из оне народне мудрости.

Водитељи

Као и прошле године када су свечано отварање фестивала водили брачно-глумачки пар Раша Буквић и Марија Бергам, и ове године је водитељски тандем пун погодак, мада илустрованафилмон и она нису у браку. Јелена Гавриловић и Зоран Пајић, јунаци телеви-зијске серије „Истине и лажи“ били су спонтани, духовити, елегантни и – једва чекамо наставак те серије.

Слобода или ништа

Награда „Београдски победник“ постхумно је припала славном режи-серу Душану Макавејеву, а у његово име примила га је глумица Анита Манчић која је играла у његовом филму „Горила се купа у подне“.

– Мак, знамо да си спречен да вечерас примиш „Београдског побе-дника“. Замишљамо да кажеш ово: „Ја изгледа нећу доживети ту победу. Али, ви остали, победу сигурно заслужујете. Слобода или ништа“ – изјавила је Анита Манчић цитирајући Макавејева и примајући признање које јој је уручио уметнички директор Феста Југослав Пантелић, а публика је испратила овацијама.

Тешко је седети

Изузетно симпатична румунска редитељка Јоана Уричару представила је свој, делимично, аутобиограф-ски филм „Лимунада“ у коме говори о емигрантским мукама у САД и невољама са добијањем такозваног зеленог усељеничког картона. Једну од главних улога игра наш глумац Горан Радаковић који је признао да му је та улога адвоката најнеобичнија рола у каријери:

– Цео филм седим. Улога је од свих које сам икада играо физички најмање захтевна, а била ми је најтежа. Јоана је понекад по педесет пута по-нављала исти кадар и тада сам приметио да је то у Румунији нормално, да њихови глумци то сасвим добро прихватају, док су наши прилично лењи и размажени.

Казна и опрост

Британски редитељ Џемс Кент, некада је режирао серију о детекти-ву Херкулу Поароу, спрема играни филм о глумици Ингрид Бергман, а на Фест је дошао због филма „У туђој кући“ у коме пратимо сукоб освајача и поражених након завршетка Другог светског рата и пре почетка Хладног рата.

– То је био фантастичан, једин-ствени историјски тренутак када је Немачка била на коленима и када су Енглези морали да размисле хоће ли поновити грешку коју су учинили после Првог светског рата, хоће ли опет казнити и понизити Немачку или јој пружити руку пријатељства. Тужно је да је радња овог филма толико актуелна данас у време Брегзита и буђења национализама који дискри-минишу људе због места на коме су рођени. Неко боље време могу донети акције појединаца, а не светских влада.

Наставак прочитајте у броју 3136.