Моја породица ме жељно ишчекује у граду Белфору, у Источној Француској, где ми отац предаје аутоматику на технолошком универзитету. Мајка је као и све мајке била забринута како ћу се сама снаћи у далекој Америци, но мојој радости није било краја када сам добила писмо са Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу, у коме је стајало да је мој позоришни комад прошао конкурс за курс из филмског сценарија и да су са задовољством примили препоруке три професора са редовних студија културологије са Америчког универзитета у Паризу.
По доласку на УКЛА колеџ имали смо кратак коктел пријем и оријентацију ко припада којој групи и ком професору, а треба нагласити да су сви они холивудски професионалци. Предавања су понедељком од 6 до 8, а вежбе уторком по групама од 11 студената
У мојој групи су била два инострана изненађења – моја маленкост и Француз Данијел. Наша обавеза је била да напишемо 10 страна недељно за вежбе са групом и одгледамо два филма из видео клуба. Видео клуб у мом комшилуку је величао звезде осамдесетих од Еди Марфија, Ричарда Гира до Силвестера Сталонеа и Мел Гибсона. Нешто озбиљнији је био кружок у мојој кући са колегама сценаристима, Џефријем, Марис и Џошом. Једни другима смо били најбољи критичари и развили смо дивно пријатељство. Згодни Џефри је писао романтични сценарио о путу до Индије што је било у контрасту са његовом појавом: густа црна коса и зелене очи, кожна јакна и бука Кавасаки мотора подсећали су на Том Круза у филму „Топ Ган“.
Поред филма, имала сам прилике да гледам позоришне представе у театру Geffen Playhouse, недалеко од Универзитета. Један од глумаца са којим сам се упознала у том периоду водио ме је на доделе позоришних награда у град Пасадену где је награђен брат Шон Пена, Кристофер Крис Пен. После представе смо вечерали у ресторану и није ми било лако да одолим његовим удварањима поготово што је био старији од мене. Друга велика сценска сензација је извођење мјузикла „Чикаго“ у опери у центру Лос Анђелеса. У улози Велме Кели, која је прославила Кетрин Зиту-Џоунс, била је овог пута лепа и талентована глумица Робин Гивенс, познатија као бивша супруга боксера Мајка Тајсона, шампиона тешке категорије. Све су то чињенице специфичне за амерички „мелтинг пот“ који се губи у носталгији на деценије највећег културног успона Америке током 30-тих, 50-тих, 70-тих 80-тих година прошлог века. После представе следи меланхолични ретро мени који се састоји од сладоледа и хамбургера, а понекад и одлазак у куглану.
Пише Јелена Грујић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању