О узроцима али и последицама хипоксије које посебно брину све који се боре са корона вирусом, разговарали смо са др Теодором Тубић са Клинике за анестезију, интензивну терапију и терапију бола из КЦ Војводине, доцентом на катедри за анестезију и периоперативну медицину Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду, која има велико искуство у раду са најтежим ковид пацијентима.
– Хипоксија је смањена количина кисеоника у ћелијама, што има за последицу поремећај функционисања ћелија, самим тим и ткива, затим органа – и на крају, органских система. Нису сва ткива подједнако осетљива на хипоксију, а најосетљивије је свакако нервно. Узроци настанка хипоксије су различити. Један од узрока је болест плућног ткива, односно самих плућа.
Да ли се сада нешто више зна о томе због чега се код оболелих и оних који су прележали ковид 19, често и без других симптома, јавља хипоксија?
– Код њих често долази до упале плућа, која може бити једнострана или обострана, благог, средњег и тешког степена. Нажалост, у неким ситуацијама, развија се слика акутног респираторног дистрес синдрома (АРДС), која је изузетно тешка и непредвидива. У неким, веома ретким случајевима, болесници су без клиничких симптома, а имају упалу плућа. Уколико дође до прогресије болести, један од првих знакова свакако може бити хипоксија. Исто тако, код болесника који имају већ дијагностиковану упалу плућа, хипоксија је знак упозорења да се болест погоршава. Некада се клиничка слика изузетно брзо, за неколико сати погорша па се болесници хитно примају у Јединице интензивног лечења. Установа у којој радим, Клинички центар Војводине, Клиника за анестезију, интензивну терапију и терапију бола, од самог почетка епидемије, учествује у лечењу оболелих од ковида 19. Анестезиолози раде у Интензивним јединицама, са најтежим болесницима, те смо често принуђени да када примимо болесника са израженом хипоксијом, уз све напоре да то пребродимо, ипак морамо да успоставимо дисајни пут и ставимо болесника на контролисану механичку вентилацију плућа. То је последњи стадијум, када болесник практично због упале плућа скоро и да нема здравог плућног ткива, који би му омогућио нормално дисање. Ипак, у највећем броју случајева болесници имају и друге пратеће симптоме који нам олакшавају дијагностику, као и адекватну и правовремену терапију. Што се тиче другог дела питања, после сваке упале плућа, постоји теоретска могућност настанка ожиљка на ткиву. Тако и код короне, болесници могу имати за последицу ожиљне промене, које нажалост, могу бити и доживотне. Управо из тих разлога, када више немате читаво здраво плућно крило, већ делове са ожиљцима, где сигурно не постоји адекватна вентилација, једна од последица може бити хипоксија.
Када се још, осим код инфекције короном, јавља хипоксија?
– Има више узрока настанка хипоксије. Први је недостатак кисеоника у атмосфери због загађености ваздуха, затим код запослених у рудницима, на великим надморским висинама, као и на великим подводним дубинама. Последица је свакако смањење вентилације, пад парцијалног притиска кисеоника у плућима – алвеолама, смањење засићености хемоглобина кисеоником, што на крају резултира хипоксијом. Други узрок је болест плућа. Раније смо споменули упалу плућа, а осим ње, то може бити опструкција у плућима, тумор, туберкулоза, емфизем и друго. Трећи узрок су болести срца, које свакако утичу на плућну циркулацију и често доводе до мешања оксигенисане и неоксигенисане крви. На четвртом месту би био поремећај транспорта кисеоника до ћелија. Узрок томе може бити анемија, када нема довољно хемоглобина који је изузетно важан јер врши транспорт кисеоника. Поред анемије, транспорту може да смета поремећај периферне циркулације, односно тромбозе, емболије, као и отоци ткива. На петом месту је неспособност ћелија да користе кисеоник услед тровања или недостатка ензима код смањења витамина Б. На шестом месту би била повећана потреба ћелија и ткива за кисеоником, на пример код сепсе. Све су ово ситуације које доводе до хипоксије, која уколико траје дуго, нажалост доводи до оштећења и на крају до смрти ћелије.
ПИШЕ НАТАША УСКОКОВИЋ