У прелепој кући на Дорћолу, у улици Кнегиње Љубице први пут у региону отворен je „орочени“ Музеј вискија, који ће радити до првог децембра. Посетиоци овог несвакидашњег музеја имају прилику да први пут ван Ирске доживе дух чувених дестилерија, а вођене туре су на сваких сат времена.
Наша мања група је под вођством „кустоса“ Јована обишла ову интересантну поставку, а презентација се завршава малом дегустацијом у сали у приземљу објекта. Врло озбиљно приступило се овом пројекту. Представљена је историја вискија од Месопотамије до данашњих дана, као и процес производње овог чувеног напитка, а према традицији славне ирске дестилерије. У оквиру музеја налазе се и модели три бакарна казана (потстила) који заједно представљају јединствени процес троструке дестилације, по коме је ирски виски познат широм света.
Сама реч виски потиче од старог ирског израза „Уисце беатха” што значи „вода живота”. Сличан назив за дестилате коришћен је у скандинавским земљама. Представља категорију жестоких алкохолних пића, која настају дестилацијом житарица и чувају се у бурадима или бачвама од храстовог дрвета. Најчешће се прави од јечма, ражи, овса, кукуруза, пшенице, а најпознатији виски потиче из Ирске, Шкотске и Сједињених Америчких Држава, Јапана и Канаде.
Ирски виски је питак и мек а одлежава у храстовом бурету минимум три године а четири од пет главних марки ирског вискија прави дестилерији Мидлтон. Амерички виски одлежава у бурадима старим значајно краће и садржи 51 одсто кукуруза. Само виски из државе Кентаки се зове бурбон због своје специфичне производње и углавном коришћења барик (нагорелих) бачви. Последњих деценија виски се враћа на путеве старе славе широм света, захваљујући стандардизацији производње, али и иновирању традиционалне технологије као што раде у Јапану, који добија највише награде на „слепом“ оцењивању квалитета.
Текст и слике Гордан Горуновић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издањ