Када се аутомобилом савладају кривине око Авале и прођу скретања за села Зуце, Врчин и Рипањ стиже се до раскрснице, некада популарно зване Авалски цвет, где је позната кафана нудила специјалитете са ражња и роштиља, уз одабрана пића. Сада су на тој раскрсници две самопослуге које нуде разноврсну робу. Поред њих вијуга узан пут лошијег квалитета и води до улаза у шуму у којој је потпуно уништен многима драг хотел и још драже језеро Трешња, ушушкано у зеленило и удаљено тридесетак километара од центра Београда. Настало је преграђивањем потока Савушница који се улива у реку Мали Луг. Дуго је око 150 а широко 20 метара. Около је листопадна и четинарска шума, у власништву “Србија шуме”. У ограђеном делу има различите дивљачи за ловни туризам. Уморни излетници окрељење могу наћи на два кладенца бистре и хладне изворске воде.
У лепоту језера Трешња и окружења уверила се и многобројна публика гледајући филм “Маратонци трче почасни круг” редитеља Слободана Шијана. Чувена глумица Сека Сабљић и њен партнер Бора Тодоровић на језеру су снимили сцену “купачице“ која је остала “заштитни знак” овог филмског остварења и на особен начин промовисала излетиште, као природни драгуљ Београђана.
Одатле, па све до села Мала Иванча, с десне стране пута, у шумарцима, увалама и на косинама, изграђене су куће различитих величина, облика и намене, дворови и палате са базенима. То је викенд насеље, названо по шумовитом брдашцу и језеру Трешња. Грађено је у време бољег и опуштенијег живота у тадашњој Југославији у атару села Мала Иванча која територијслно припада општини Сопот.
Како су криза и ратови деведесетих и касније узимали маха ово обитавалиште за одмор и разоноду губило је на значају и жељи житеља за даља улагања у објекте и изградњу нових. Хотел је престао да ради и препуштен је зубу времена и отимачини крадљиваца. Од њега су остали само нагорели камени зидови немо сведочећи о људској похлепи и нехају. Језеро је такође занемарено, обале су опустеле, риболовци су били једини посетиоци и како тако чували живот у њему.
У међувремену је надлежнима у Јавном водопривредном предузећу „Београдводе”, прорадила савест и жеља да се ипак нешто на Трешњи обнови и сачува. Урађена је обала око језера од ломљеног камена, сакупљен је и одвожен муљ и реконструисана колско-пешачка стаза.
Наташа Ђокић, начелница у овом секретаријату, рекла је својевремено за једне дневне новине: „Детаљним урбанистичким планом предвиђено је дорађивање језера, као и изградња савременог спортско-рекреативног центра. На самом језеру је планирана изградња дрвених платоа са лежаљкама, сунцобранима, као и изградња марине, ресторана и кафића, тако да би овај локалитет заблистао у пуном сјају.” Када и да ли ће то икада бити, неизвесност је постојала.
Текст и фотографије Новица Пешић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању