Па какво вам је то село кад му цело име стане на регистарску таблицу аутомобила? – хтео је једном приликом у кафани у Љигу да увреди свог земљака припити гост. Нешто су се споречкали причајући чије је место значајније и лепше, па када је овај из Кадине Луке видео да губи, потеже за аргументом као што је име од два слова. Не даде се Бачанин, па одговори како јесу само два слова, али се спомиње у хиљаде и хиљаде примерака разних укрштеница.
А у то село се стиже када се од Ибарске магистрале, само неколико километара после Љига, скрене на пут десно. Па преко узаног мостића друм се опет рачва. Лево за село Славковицу и даље на Рајац, десно за Кадину Луку, па у село Ба.
Хаос на путу који се на том месту и не разазнаје, знак је да је намерник стигао у Ба. Огромни теретњаци натоварени каменом непрестано излазе из каменолома који се налази буквално у центру села и разносе ситно камење и земљу. А ти теретњаци иду тек неколико стотина метара даље. Ту је прерада камена, односно кречњака.
Са леве стране пута, у центру, бели се лепо уређена зграда. Празна је, али се кроз прозоре види да је унутра нешто рађено, да je нечему намењена. Поред ње је повећи празан простор на чијем крају је сеоска продавница. Испред улаза поређане гајбе са празним флашама пива и сокова. Унутра је простор скучен, једва да може да се прође до тезге. Има ама баш свега што житељима око 120 домаћинстава треба. Од свећа, шибица, ексера, преко конзерви и хлеба, до одеће, обуће и пића. Мали шпорет, више као оно кубе за печење паприке, једва да је стао у један угао. Поред њега седи продавачица, греје се, хладан је био дан. Кратко потврди да је ово центар села, па погледа у муштерију као да хтеде да га замоли да ако уследе питања, преузме разговор. И тако и би.
– Ма, неколико пута су покушавали да је уреде и у музеј претворе како је планирано, али не бива – рече господин као одговор на питање да ли је зграда до продавнице стара школа. – Сваки пут када крене прича о музеју нешто се мало уради и уреди и тако остане. Да, у плану је да се у тој згради отвори музеј посвећен Равногорском конгресу али ништа се не догађа. Биће ваљда.
На одласку рече да Ба има дугу историју и да свако ко дође или прође кроз место треба да сврати до цркве.
– Истраживачи кажу да је стара црква подигнута крајем 14. века на шта смо посебно поносни – рече и пружи руку.
О згради поред продавнице није ништа рекао. Само је слегао раменима на питање да ли је могуће да један изузено леп објекат доживи овако тужну судбину. А та зграда и тако оронула, распала, плени лепотом. Био је то некада Задружни дом што на њој и пише. Тераса је заштитила слова од пропадања, па су остала цела, као апликације изнад улаза. А троја лучна врата красе фасаду до улице. Само на средњима још стоје каква-таква дрвена врата. Са леве стране излепљене умрлице, а изнад једва читљива табла са именима палих бораца из села у Другом светском рату.
Текст и фотографије О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању