У јеку зиме с краја 1915. и првим месецима 1916. године српска војска у клештима армија Централних сила присиљена је на повлачење с албанских обала Јадрана. Истражујући италијанске архиве, др Мила Михајловић је дошла до нових податка који бацају другачије светло на улогу савезника у хуманитарно-војној операцији током које је италијанска морнарица, од 12. децембра 1915. до 29. фебруара 1916. године из Албаније евакуисала 260.895 српских војника и избеглица, 24.000 аустријских војника – заробљеника српске војске, 10.153 коња, 68 топова и 300.000 тона хране и другог материјала. Са војском је евакуисана и српска Влада, војни врх, краљ Петар Први Карађорђевић и регент Александар. У истој операцији евакуисано је и 6.000 црногорских војника и краљ Никола Први са породицом. Из књиге др Михајловић „Италијански морнари за српску војску: Залог хуманости у одисеји пакла (1915-1916)“ (ИК „Чигоја штампа”), објављујемо најзанимљивије и нашој историографији до сада непознате детаље.
У првим јануарским данима 1916, италијански официр Ђузепе Корни посетио је место где су се груписали српски регрути у Дриситу, последњем одре- дишту на путу за Валону. „ Не налазим речи да опишем слику толике туге, патње коју даје гомила јада и грча; ужас и самилост, и истовремено гађење, све то обузима моју душу, кида је и леди пред овом сценом неизрециве страхоте. Неизрециво је придев који овде губи значење, упркос томе што је једини истинит, једини који, потврђујући негацију, изражава разбијање душе пред овом људском масом препуштеном смрти, нагомиланом као хрпа прљавих крпа, на отвореном, под сланом која по њима пада, на 7-8 степени испод нуле“, забележио је у свом дневнику Корни. „ Тако су млади ти српски регрути! Скоро сви још деца. И плачу. Та деца која су већ показала своја срца јунака, сада су себи допустили да плачу, исцрпљени од хладноће, разједени страшном глађу… И умиру. У просеку глeдам како их сахрањују по две стотине на дан, умиру од свакојаких болести. Страшна је помисао да ови регрути, са својим годинама старости, чине и сигурно јесу, најснажнији део војске у повлачењу.“ Тек 13. jануара стигло је из Валоне наређење да се одавде покрене Други eшалон ка месту за укрцавање. Даље је све функционисало у најбољем реду. Последња група резервних трупа кренула је из Дрисита за Валону 17. јануара и одатле су, 18. јануара у зору, напустили Албанију бродовима „Кордова“ и „Принц Умберто“. Процењује се да је од 27.000 српских регрута, колико их је било на почетку повлачења, мање од 15.000 стигло живих на обале Албаније.
Наставак можете прочитати у броју 3087.