Иако је зима, па још поред воде где је увек степен до два нижа температура, посетилаца на Смедеревској тврђави има. Јер, иску- ство вели, а туристички посленици поврђују, посета таквим излетиштима је зими мања. Али, како рече предусретљиви и за разговор расположени продавац билета на улазу, и појединачних и групних, посета има. Било је тако и првих дана јануара. Аутобус пун малишана управо је одлазио са блатњавог паркинга пуног рупа. Ако то паркингом уопште и може да се назове. Испаркирао се, па лагано прелазио преко неколико колосека док се није докопао сигурног терена. То је, уједно и рак-рана овог простора. Прилаз никакав, необезбеђен, ту су и споредни колосеци са бројим нанизаним вагонима који не само што заклањају поглед и цела композиција ружно изгледа већ, сигурно је, а то је у неколико наврата и из уста стручне јавности могло да се чује, труцкање „гвозденог коња” и те како ремети статику камених зидова и кула. Када се прође кроз прву капију и уђе у огроман парковски простор, свако од посетилаца треба да има бар основне информације о овој тврђави. А оне гласе: Смедеревски град је јединствена равничарска тврђава у Европи. Простире се на површини од једанаест хектара, облика је неправилног троугла и опасан је са 25 кула.
Наставак прочитајте у броју 3130.