Постоји само један не- ријатељ од чијег пораза не може никада да се опорави. То је заборав. И умало се то није догодило са Црквом – спомен-костурницом, у селу Врбовцу, код Смедерева. Бар се тако закључује из приче пароха Душана Поповића. ок дрвеним степеништем сила- имо у невелику просторију испод олтарског простора Цркве Светог пророка Јеремије, отац Душан крат- им реченицама потврђује: заборав је највећи непријатељ. – Од свега се да опоравити, али, где победи заборав, ту опоравка нема – рече и стаде мирно поред дрвених кутија.
Школски другови–љути противници
Истраживачи ове битке бораца 11. и 9. пука Шумадијске дивизије против епријатеља 1915. године овако бележе: „У јесен 1915. године Шумадијска ивизија првог позива имала је задатак да на простору Смедерева заустави продор немачке и аустроугарске ојске, која је покушавала да пређе унав, заузме Смедерево и преко рбовачких коса продре у Шумадију и, иза леђа српској војсци и Врховној команди, пресече одступницу, онемогући повлачење према југу и на тај начин присили Србију на капитулацију. Познато је да је главни удар немачке и аустроугарске војске ишао према Београду потискујући српску војску према југу. Да тада, 1915, јунаци Шумадијске дивизије првог позива нису на врбовачким косама и Церјаку, а то су врата Шумадије, били на висини задатка историја би ишла у другом правцу, не би било ни Солунског фронта, ни Кајмакчалана, ни славне победе.
Наставак прочитајте у броју 3129.