Srednjoškolci stipendisti iz Srbije i regiona zajedno u Kembridžu

Trinaestoro srednjoškolaca iz Beograda, Novog Sada, Niša, Svilajnca i Sremskih Karlovaca dobilo je stipendije za Englesku i Ameriku gde će pohađati nastavu u najprestižnijim školama. Neki od njih će tamo nastaviti studije, drugi će se vratiti, a svako od njih i njihovih pedeset prethodnika predstavlja Srbiju na
najbolji mogući način, kaže Aleksandra Marković, koordinator britanskog „Ejč-Em-Si” i američkog „Asist” programa u okviru kojih se realizuje ovaj projekat

Beograđanka Tara Čolić govori pet stranih jezika, takmiči se u skijanju, svira na violini i odmerava svoju virtuoznost na tom žičanom instrumentu sa vršnjacima iz celog sveta, glumi u „Dadovu“, ide na časove solo pevanja… To nije sve što Tara uči i ume da radi, ali toliko je u trenu mogla da se seti Aleksandra Marković, vlasnica privatne škole „T &T“ na beogradskom Petlovom Brdu i koordinator britanskog „Ejč-Em-Si“ i američkog „Asist“ programa preko kojih srednjoškolci, mahom gimnazijalci, iz Srbije odlaze na (do)školovanje u najjelitnije svetske srednje škole. Tara je od ovog septembra učenica Ficvilijam koledža koji se nalazi u Kembridžu, gradiću sa 32 univerziteta čije diplome otvaraju sva vrata širom planete. Pri tom, njeni roditelji, kao ni roditelji ostalih devetoro naših učenika koji su sa Tarom početkom septembra sto najčuvenijih univerzitetskih centara u svetu, nisu morali da prodaju „kravu i imanje“ da bi poslali decu na školovanje u beli svet. Jer, oni su stipendisti dobrotvorne organizacije „Ejč-Em-Si“, stoprocentni ili sa delimičnim učešćem roditelja u troškovima školovanja. Njihova deca su to izborila svojim znanjem, sposobnošću, odlučnošću, svojim karakterom i ličnošću. Prethodno su prošla dva kruga testiranja i intervju sa predstavnicima „Ejč-EmSi“. Isto je važilo i za troje učenika koji su preleteli Atlantik, da bi, preko „Asista“, besplatno pohađali jednu školsku godinu u prestižnim američkim koledžima.

– Iz Amerike se deca vraćaju u Srbiju da završe srednju školu, ne mogu tamo da ostanu posle te godine dana, dok u Britaniji, ako budu uspešni u prvoj, ostaju na stipendiji i drugu godinu, čime faktički završavaju tamo srednju školu. Onda pod istim uslovima kao britanski učenici mogu da konkuriši za upis na njihove univerzitete. Godišnja školarina na univerzitetima, u proseku, za Britance košta devet hiljada funti, a za studentse iz Srbije 25. 000 funti. Njihovi studenti se zaduže oko 50.000 funti za studiranje, pa kredit vraćaju kad se zaposle. I to jeste problem, jer nisu ni došli do diplome, a već su zaduženi – objašnjava Aleksandra. – Za naše prilike i to su ogromne pare, a da ne pričamo o onih sto hiljada funti. Međutim, kada su deca sjajna, a naša jesu, Britanci nađu rešenje. Tako je, na primer, Andrej Ivanović, koji je dobio stipendiju preko „Ejč-Em-Sija“, ipak uspeo da upiše konzervatorijum, a da se roditelji ne zadužuju.

Andrej je ovde svirao na klaviru, kad je otišao u Britaniju latio se orgulja. Postao je fantastičan orguljaš i, logično, hteo je i da studira sviranje na tom instrumentu. Problema oko prijema na studije nije bilo, ali jeste oko finansiranja. Njegovi srednjoškolski profesori su mu pomogli tako što su uspeli da ga jednu godinu ubace na fakultet da radi kao demonstrator i zaradi novac za upis na studije.
– Kad deca polete sa „Tesle“, a u ovoj organizacije za osam godina ih je poletelo šezdeset-troje, nikad ne znaš kako će se priča završiti. Neka deca ostanu da nastave školovanje, neka se vrate ovde na studije. Ako žele ovde da studiraju, imaju olakšice pri prijemu na željeni fakultet, jer svaki fakultet ima nekoliko mesta za decu sa diplomama inostranih škola koja faktički i ne polažu prijemni – priča Aleksandra Marković.
– A i na studijama im bude lakše. Jer, tamo u srednjim školama oni imaju tri-četiri predmeta, biraju sami koje će da uče, a profesori ih savetuju da izaberu oblasti koje će studirati. Tako jedna naša učenica koja se vratila ovde i upisala molekularnu biologiju kaže da je ona iz biologije tamo učila ono što sad uči na fakultetu.

Nastavak pročitajte u broju 3111.