Шест година је протекло откако је планина Ртањ у источној Србији осванула на бројним насловним странама светских часописа. А, ни ТВ станице је нису заобишле. Збило се то 21. 12. 2012. године када је, према пророчанству свет требало да задеси апокалипса. И све би нестало осим „мале планине у Србији“, како је протумачено. А та мала планина је Ртањ. Ништа се није десило, били смо тамо, осим што су угоститељи и домаћини задовољно трљали руке. Седма сила, домаћа и страна окупирала је тада овај крај Србије, а све у жељи да буде на лицу места. Кога би обавестили да се збило како је казано у пророчанству, и да ли би били у прилици, нико се није питао. Зашто Ртањ? Мало је планина у Србији које буде машту и о којима се испредају невероватне приче као што је Ртањ. И мало је гора које као ова имају два лица. Овај усамљеник који се издиже између Сокобање и Црноречке котлине издалека делује мистично, не баш доброћудно и помало опомиње. Кад му се приђе, прича је сасвим другачија. Његово питомо подножје препуно је ниског растиња и разнобојних трава, ту је станиште многобројним птицама, једноставно то је амбијент у којем се посетилац добро осећа.