На зидићу којим је ограђена невелика поплочана тераса стоји празна боца шампањца. Поред ње до пола испијена чаша. Једна. Неко је сам претходне топле новембарске ноћи уживао у тишини. Повремено му је само једва чујни шум благог таласања реке комплетирао угођај.
Тај неко је гост дворца Фала у Словенији. Ако је већ у предвечерје сео овде, онда је заиста имао у чему да ужива. Тераса дворца окренута је ка реци. Ту је Драва мирна, може погледом да се прати неколико стотина метара низводно, а у њеној зелено-модрој води огледло се последње обојено лишће дрвећа које прати обе обале.
Старијм генерацијама, онима што су географију и друштво учили у школама СФР Југославије, сигрно је остало у сећању име Фала. То је име прве хидроелектране на Драви, највеће у источним Алпима. Данас је део те старе електране у функцији, а други део је претворен у музеј.
Место Фала и истоимени дворац припадају маленој општини Руше удаљеној десетак километара од Марибора. Дворац је саграђен на месту где је постојао стари град. Први пут то утврђење на десној обали Драве спомиње се још половином 13. века. Тада су градом управљали витезови Фалски. Једно време био је и самостан, а 1680. године овде је био смештен бенедиктански ред. У запису из 1638. године овако је описан: „има три лепе собе, три велике просторије за дневни боравак, дворану, две винарије, одвојене кухиње и простор за боравак кувара, па просторије за слуге и велику капелу Светог Миклавжа“
Чим се стрмим путем приђе дворцу види се сва његова величина. На невеликом платоу испред улаза, са десне стране је мала капела и у њој монашке одоре. Пут поред мале фонтане води намерника до улазне капије изнад које пише име дворца. Када се прође капија, са леве стране у ниши је женски кип.
Огроман је то простор. Подрум и још два нивоа изнад земље. На једном нивоу има око шест хиљада квадратних метара. Сада је то уређен објекат и опремљен у духу 17. века. Али и он је поделио судбину великог броја зграда у бившој Југославији. Објекти који су одузети од власника или они које су власници оставили па се више нису појављивали, имали су сличну судбину. Коришћени су док нису почели да се урушавају, онда је из њих однето оно што је вредело, а зуб времена је затим чинио своје.
Тако је било и са Фалом. Некада ни врата ни прозора на објектима није било. Да објектима, јер дворац је један велики простор сачињен од неколико повезаних објеката. У том, некада опустошеном простору, данас су намештене спаваће собе, па собе за госте, за одмор. Чак је и мала капела обновљена, намештена и осликана, па изгледа као да је вековима таква.
Текст и фотографије О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању