Što baš mene Srbija da snađe

Ili: kako smo od Otadžbino, tu sam! došli do Ubi bene, ibi patria?

Dakle, nije pitanje da li smo od spremnosti da poginemo za rodnu grudu došli do stava da je otadžbina tamo gde nam je dobro; pitanje je kako se to dogodilo? A da se dogodilo, više je nego jasno iz prostog uvida u neprestano višegodišnje iseljavanje, u desetinama hiljada, iz matice i odlasku tamo gde je dobro (ubi bene). Ako je za utehu, pojava uopšte nije nova: i na latinskom jeziku najpre je pisalo patria prima cura – otadžbina (je) prva briga; potom su, najverovatnije, patriju stigle nedaće, pa su malodušni pametnjakovići, preci ovih današnjih, odlučili da istupe sa svojim geslom. U načelu, stvar je vrlo jednostavna. Ako ste se rodili u Srbiji, o toj činjenici možete misliti: a) da nešto znači, da se to nije dogodilo slučajno, ili b) da ste doslovno rođeni baksuz (tur. baht suz – sreće bez), znači nesrećnik. A možda spadate u one koji uopšte nemaju lični stav, pa vam ovaj članak pomogne da ga izgradite. Dobri stari Kant onomad reče, da malo pojednostavimo: postupaj tako da tvoje ponašanje može postati opšte pravilo. Da vidimo, da li vam se više sviđa opšte pravilo pod a) ili ono pod b)?

Nastavak pročitajte u broju 3141.