Сувише нам је близу ова Хрватска: таман седнеш у аутобус, ухватиш се за батак, пилећи, кад чујеш упозорење: „Спремите пасоше, излазимо, граница“. Вратиш се, поспремиш остатке хране, наместиш И виногради и маслињаци и споменици прохујалих векова, али и извори минералне топле воде, привлаче туристе у италијанску регију Тоскана. У овом делу света родила се и књига нашег Милоша Црњанског „Љубав у Тоскани“. И данас магија тог поднебља мами ужурбаног човека модерног доба е за неудобни сан у седишту, успут занемариш неувиђавност оног испред тебе који спусти свој наслон на твоја колена, избегнеш свађу са оним иза тебе што се буни кад и ти пожелиш да спустиш свој наслон и… схватиш и да је она Словенија, брате, сувише близу Хрватској. Опет излазак у ноћну студен, чекање у реду и повратак у топло-загушљиви аутобус. ласком у шенген-зону добијамо мир потребан да сакупимо снагу неопходну за предстојеће штрапацирање по градовима Тоскане. Сваки туриста који долази у Италију требало би, кажу наши водичи, да зна да се две трећине историјског и културног блага света са Унескове листе налази у Италији. А од свега тога највише у Риму и Тоскани. Кажу да само град Фиренца има већи списак тих ствари него цела Шпанија!Пред нама је Болоња на коју наилазимо на путу за Тоскану, која почиње у непосредној близини иза овог града, седмог по величини у Италији. Имам утисак да нам није „образовања по Болоњи“, да би овај лепи и занимљиви град заувек остао ван интересовања наших људи.
Наставак прочитајте у броју 3117.