ЗАНИМЉИВА АРХЕОЛОГИЈА
Трговина у време неолита

Примера је на претек. И не само из Србије, већ са бројних локалитета широм света. Доказа је толико да нема никакве сумње да се жива трговачка размена одвијала још у неолиту, млађем каменом добу. Праисторијски човек преваљивао је подоста километара како би дошао до робе која му је била потребна. На почетку, када је археологија била у повоју, стручњаци су били затечени када би у сонди наишли на такав предмет. Али, како се наука развијала, а број локалитета, па самим тим и предмета, увећавао, постало је јасно да човек каменог доба није само клесао камен, ловио животиње и рибу, брао плодове и кретао се око свог насеља, већ да је и те како знао шта се налази много даље од његове постојбине, па је тамо и одлазио.

Један од примера је праисторијски локалитет Благотин, код Трстеника. То неолитско насеље, које припада најстаријој фази Старчевачке културе, живело је крајем седмог и почетком шестог миленијума пре наше ере. Неки од предмета пронађени тамо сведоче о веома развијеној трговини. Реч је, пре свега, о предметима израђеним од полудрагог и драгог камена, али и о уникатним предметима израђеним од, за ово поднебље, готово невероватног материјала – спондилуса, односно фосилног пужа, који је настањивао само црноморске и медитеранске обале. Ти предмети служили су у разноврсне сврхе. Коришћени су, како у свакодневном животу, тако и за посебне прилике – религиозне и култно-магијске обреде.

          Др Светозар Станковић, археолог из Археолошке збирке Филозофског факултета, није више међу нама, а највећи део својих теренских активности спровео је на Благотину. Осим изучавања самог локалитета, посебно се позабавио темом трговине. Тада је о овој појави, односно налазима са других простора, говорио овако: „Вишак својих квалитетних производа човек са Благотина је размењивао за другу робу која му је била неопходна. Вредност појединих производа одређивао је, како се претпоставља, материјал од којих су произведени, али и њихова намена. Те компоненте вероватно су одређивале и цену производа приликом размене. Засигурно се зна да су у неолиту постојали центри из којих је контролисана трговина. Ти центри су држали монопол над трговином, у њима су одређиване вредности појединих производа, али и то ко ће, са ким и под којим условима да тргује. Знам да то данас звучи невероватно, али све што нам је савремена археологија пружила даје за право да тако видимо ствари у то време. Врста материјала одређивала је и тип алатке и намену, што се најбоље може видети на обредним ножевима (пронађено 12 комада) израђеним од апсолутно чистог опсидијана (вулканско стакло). И, његових налазишта на простору Србије нема”.

Претпостављају стручњаци да је радијус дневних активности једног насеља са сателитским насељима био око 30 километара. Посебно подвлаче да су комуникације у неолиту биле веома добро развијене, као и то да је неолитском човеку Благотина било потребно око месец дана да оде до Црног мора, обави трговину и врати се.

 

Пише Огњан Радуловић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању