U koga sad da se zakunem

Vremeplov „Ilustrovane“

U kampu u Biogradu na moru, poslednjih dana jula, jedan dečak se nesmotreno igrao na ogradi iznad mora i iznenada se okliznuo. Pao je u more, ali je pri padu udario o stene i povredio glavu. Na obali je bilo mnogo sveta i svi su gledali, ali dečaku niko nije pritrčao u pomoć. Onda se kroz gomilu progurao tada 18-godišnji Dejan Funduk, skočio sa ograde u more, izvukao dečaka na obalu i viknuo svome ocu:
Tata, brzo ga vozi u bolnicu.
Dejanovo društvo je negodovalo:
Dejane zašto tvoj otac da ga vodi u bolnicu? Tu su negde dečakovi roditelji, pa neka oni brinu o svom sinu.
Tata, vozi ga brzo. Nemamo vremena da tražimo njegove roditelje.
U isto vreme u Beogradu raspisana je poternica za Dejanom Fundukom: on i deset njegovih drugova osumnjičeni su da su noću napadali mirne građane na beogradskim ulicama i otimali im novac. Neki od njegovih drugova u to vreme već su bili u zatvoru.
Godišnji odmor porodice Funduk – oca, majke i dva sina – završio se u subotu, 1. avgusta. Tog jutra spakovali su kofere i krenuli u Beograd.
Znaš, Dejane, kroz dvadeset dana polažeš maturu, moraćeš dobro da zapneš – rekao je otac u kolima, a u sebi je mislio: Matura, a ko zna da li će izdržati do nje. Stalno nešto kašlje, imao je grip već tri puta u poslednjih mesec dana. Čim stignemo kući, moram ga odvesti lekaru”.
Planirali su bili da se zaustave u Šapcu: tu će prenoćiti i provesti jedan dan s prijateljima. Ali u Šapcu ih je čakalo iznenađenje – umesto
sa osmehom, prijatelji su ih dočekali smrknuta lica i pokazali im novine u kojima se pominjalo Dejanovo ime.
Dejanov otac sada nikako ne može da se seti šta je tada uradio, niti kako je stigao do Beograda. Jedino što zna jeste da je sebi stalno govorio:
Moram pravo u SUP, moram pravo u SUP”. I otišao je pravo u SUP: negde oko 11 noću pred zgradom SUP-a, u Ulici 29. novembra, zaustavila su se prašnjava kola sa upakovanim stvarima na krovu i četiri putnika. Otac je izveo sina i odveo ga dežurnom milicioneru.
Doveo sam sina. Pročitao sam u novinama da ga tražite.
Znam da vašeg sina traže, ali sada je kasno, islednik nije ovde. Telefoniraću mu kući – rekao je milicioner, a posle razgovora dodao: Islednik kaže da sina dovedete u ponedeljak rano ujutru pošto je sutra nedelja.
A sutradan, 2. avgusta
, Dejan je slavio devetnaesti rođendan.
Dejane, iz kuće ne smeš nikud. Ako milicioneri ipak dođu po tebe, moraju te zateći ovde – naredio je otac.

Piše Ljiljana Pavlović