После блиставих победа у два балканска рата, српски ратници се враћају кући. Први пут после пет векова Србија ће 1914. прославити Видовдан, свој највећи празник, у ослобођеној држави. Али, истога дана, 28. јуна 1914. у Сарајеву, биће убијени аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд и његова супруга Софија. За овај атентат биће оптужена Српска влада. ако победник, Српска војска је балканским ратовима десеткована. Недостаје хиљаде коња, десетине хиљада војника, стотине хиљада пушака. Србија не жели и не може да поднесе још један рат. право зато, српски премијер Пашић преко свог посланика у Бечу, обавештава аустроугарске власти о опасности која надвојводу Франца Фердинанда чека у Сарајеву. Али, узалуд. рви покушај атентата био је неуспешан када је Недељко Чабриновић бацио бомбу на престолонаследника, а непун сат касније, гимназијалац Гаврило Принцип је са два метка усмртио Фрању Фердинанда и његову супругу. Ово ће бити непосредни повод за напад Аустроугарске на Краљевину Србију, рат, који ће у само седам дана прерасти у европски, а касније и светски – Велики рат. ећ 29. јула отпочело је бомбардовање Београда који се тад налази на самој граници са империјом, а прва жртва Великог рата постаће Душан Ђоновић, ученик Трговачке академије. Операције аустроугарске балканске војске против Србије почеле су 12. августа изјутра. Српска врховна команда одлучила је да не чека непријатељски напад у пасивном положају. Током 13. августа дуге маршевске колоне Прве и Друге армије, под командама генерала Петра Бојовића и Степе Степановића хитале су према северозападу Србије. У ноћи 15. и 16. августа 1914. године прекобројни пук Комбиноване дивизије код Текериша започео је битку која се 16. августа распламсала код планине Цер и која се 20. августа завршила потпуним аустроугарским поразом и протеривањем непријатеља из земље. Ово је уједно била и прва савезничка победа у Првом светском рату. Победа је, ипак, имала и своју цену: шеснаест хиљада српских војника избачених из строја и стравичне злочине над цивилима. Српска влада учинила је све да обавести свет о овим злочинима. Убијани су рањени, заробљени, масакрирани жене, деца, старци, уништавана имовина, спаљивана села и градови. д 8. септембра почиње нови притисак аустроугарске војске на Дрини и Сави. Српска војска нема снаге да одбаци непријатеља и долази до ровоске борбе познате као Дринска битка. Најжешће борбе воде се на гребену планине Гучево и Мачковом камену на планини Јагодњи. Стање на фронту је изузетно тешко,а аустругарска војска заузима Ваљево, Лајковац и велики део западне Србије. ашић вапи за помоћ код савезника, ли она не долази. ојска се повлачи на резервне оложаје и Аустријанци заузимају апуштени Београд. када сви очекују потпуни слом рбије, Живојин Мишић и три српске рмије прелазе у офанзиву у басену олубаре. Ова блистава битка која се анас изучава у тактикама ратовања авршава ослобођењем Београда, 914. године. “У Србији више нема епријатељских војника, осим мртвих заробљених”, саопштава Врховна оманда. ако прву ратну победу завршава ао победник, Србија је претрпела огромне људске и материјалне убитке. И ту није крај страдању јер се ојављују заразне болести и епидемија пегавог тифуса која ће однети ивоте преко 100.000 хиљада цивила. Пошто је Поћорекову аустроуЗахваљујући њима, и постојимо арску војску избацила из строја, на рбију сада напад спремају елитне емачке дивизије под командом угуста фон Макензена. Макензенов апад почиње 6. октобра и само на еоград биће испаљено преко 30.000 раната. ВИ НЕМАТЕ ДА СЕ БРИНЕТЕ ЗА ВОЈЕ ЖИВОТЕ ЈЕР ОНИ ВИШЕ НЕ ОСТОЈЕ“, рекао је командант одбране Београда, мајор Драгутин Гавриловић, и заувек отишао у легенду. лада и Врховна команда одлучују а се војска повуче на морску обалу. наредби од 25. новембра стоји „настао је тренутак када се стицајем рилика морамо повлачити кроз рну Гору и Албанију. Капитулација и била најгоре решење јер се њоме уби држава“. почела је Голгота Србије. а Војском је преко Албаније ренуо и велики број цивила. Дуж ог суровог пута остаће десетине иљада мртвих. Непријатељска војска . јануара врши и општи напад на рногорску војску која држи одступницу Српској док може. Доласком на лбанску обалу, голгота Српске војске е наставља, Александар Карађорђевић пише апел за спас Србије, руском ару Николају Другом. Цар Николај тиче да започне евакуација Српске ојске. У Бизерту и на грчко острво Крф ће бити пребачено 150.000 иљада српских војника. идо, острво смрти и плава гробница. ли, Крф ће за Србе постати и стрво спаса. Уз помоћ савезника и војих грчких домаћина, преживели е опорављају и реорганизују. Води х само једна мисао – да се што пре рате својим кућама. Следи пребацивање на Солунски фронт. Савезници уго припремају офанзиву а српски ојници нестрпљиво чекају да се пусте у одлучујући бој. После велике победе над бугарском војском на ајмакчалану и заузимања Битоља, 19. овембра 1916, први комад отаџбине е ослобођен. Коначни пробој Солунског фронта почиње 15. септембра 1918. рпске војнике више нико и ништа ије могло зауставити. Српски војници итају километрима напред испред авезника. Бугарска потписује капитулацију већ 29. септембра, а Српска ојска ослобађа Ниш 12. октобра. иљ је само један – Београд у који у победоносно ушли 1. новембра 918. Захваљујући њима, данас постојимо. Слава им!
Наставак прочитајте у броју 3120.