Vremeplov „Ilustrovane“: zašto se Gavra klanjao do zemlje

Zrenjanin, decembra

Cvakog jutra kad izađe pred kuću, Slavko Pru-ginić zastane na kapiji i zagleda se u svoje selo Farkaždin u Banatu, jednim pogledom obuhvati tu ljudsku oazu u beskrajnoj panonskoj ravni-ci. Selo Farkaždin kraj jedne od mrtvaja Tamiša je dugačko i široko, a šorovi su se pretvorili u neiz-merne kaljuge i čitava mala jezera, koja su sada osvojile guske i svinje. Slavko Pruginić voli svoje selo, i ovako blatnjavo kakvo je, a na licu mu se vidi da je zadovoljan. Ove jeseni, posle punih devet godi-na, sprana je ljaga sa njegovog obraza i obraza njegovog suseda Jovana Ar-senova i sad opet može da slobodno diše. Slavku Pruginiću zato dođe da ovog jutra poviče: „Pravda je pobe-dila!” Ali to ne čini, umesto toga doziva svog komšiju Jovu. Kuća Jovana Arsenova je na drugoj strani široke ulice, nije blizu ali čuje se poziv. Jova izađe na svoju kapiju pa otud mahne.

– Kako si, Jovo? – dovikuje Slavko Pruginić.– Dobro sam, sad sam dobro! – od-vraća Arsenov.Pre devet godina njih dvojica su bili optuženi a zatim i osuđeni zbog teškog zločina koji nisu počinili. Tek sada je potpuno dokazana njihova nevinost.

Ubistvo

Farkaždinac Žika Jankov, pri-lično prek i svadljiv čovek, ubijen je u noći između 15. i 16. novembra 1967. godine. Ubijen je pred svojom kućom, sekirom, u glavnoj ulici sela.Farkaždin je još u ranu zoru zbog toga bio uzbuđen. Inspektori iz Zrenjanina došli su u mesnu kance-lariju i istraga je počela. Pošto nije bilo svedoka, najprirodnije je bilo da porazgovaraju sa Farkaž-dincima koji su sa pokojnim Žikom bili u najvećoj zavadi.

Nastavak pročitajte u broju 3184.