DŽO BAJDEN, PREDSEDNIK SAD
Život pun ožiljaka

U sredu, 20. januara, Džo Bajden je položio zakletvu nad porodičnom Biblijom, starom sto pedeset godina, zajedno sa svojom dosadašnjom koleginicom senatorkom Kamalom Haris, prvom ženom i prvom „obojenom“ ženom koja će svom narodu služiti kao potpredsednica države. U svojoj 79. godini, Bajden je postao 46. predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD), najstariji u njenoj istoriji.

Pre nego što se kandidovao za najvišu funkciju u državi, Bajden je 36 godina bio senator iz države Delaver, a potom i potpredsednik SAD u dva mandata za vreme vladavine Baraka Obame. U vreme potpredsednikovanja, uglavnom se fokusirao na ekonomska i spoljnopolitička pitanja.

Džozef Robinet Bajden mlađi rođen je 20. novembra 1942. godine u gradu „plavih kragni“, Skrantonu, država Pensilvanija. U njegovoj desetoj godini porodica se seli u Vilmington, država Delaver, gde se njegov otac zapošljava kao prodavac automobila. Prvi od četvoro braće i sestara, pohađa niz katoličkih škola, uključujući i elitnu, pripremnu za prestižne univerzitete, Arčmir gimnaziju. Iako je briljirao u sportovima, dobijao je osrednje ocene i borio se sa mucanjem. Ipak, 1965. diplomira na Univerzitetu Delaver istoriju i političke nauke, a tri godine kasnije stiče i diplomu pravnika na Univezitetu „Sirakuza“. U međuvremenu, 1966, oženio se Nejlom Hanter, sa kojom će dobiti troje dece.

Po završetku Pravnog fakulteta vraća se u Vilmington i naredne četiri godine radi kao advokat. Prve izbore je dobio 1970, za člana Veća Okruga Nju Kesl. U dvadeset devetoj se uključuje u trku za senatora SAD, neprijatno iznenadivši tadašnju republikansku gromadu Džej Kejleba Bagsa sa osvojenih tri hiljade glasova. Međutim, pre nego što je položio zakletvu, kao peti najmlađi senator u istoriji SAD, doživeo je ličnu tragediju. Tog decembra, njegova supruga i trinaestomesečna ćerka izgubile su život, a dva sina s teškim povredama hospitalizovana, kada se traktorska prikolica zabila u njihov karavan. Umesto da se preseli u Vašington, slomljeni otac  je svakodnevno u američku prestonicu putovao vozom kako bi što više vremena provodio sa sinovima. Ponovo se oženio 1977, učiteljicom Džil Džejkobs, sa kojom ima ćerku.

Na ponovnom izboru za Senat 1978. pobedio je i, još pet puta potom. Kao senator, osam godina je bio predsedavajući Sudskog komiteta i četiri godine Komiteta za spoljne odnose. Iako je generalno podržavao građanska prava, suprotstavio se pritiscima na učenike da se voze u istim autobusima sa afroamerikancima kako bi se i de fakto okončala segregacija.

Bajden je takođe uporno radio na očuvanju povoljne korporativne klime u Delaveru, „krivac“ je za donošenje Zakona protiv porodičnog nasilja i izradio je Zakon protiv kriminala, koji je predviđao još sto hiljada policajaca na ulicama države, zabranio napad oružjem i uveo oštre kazne za dilere narkoticima. Poznat po svom spoljnopolitičkom radu, „senator-na-točkovima“ navodno je tokom posete Beogradu 1993. srpskog predsednika Slobodana Miloševića nazvao ratnim zločincem. Skoro deceniju kasnije, Bajden je glasao za odobravanje upotrebe sile u Iraku. Ipak, na kraju je postao kritičar načina na koji je administracija Džordža Buša mlađeg rešila taj sukob.

 

PIŠE M. STAMATOVIĆ

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju