Кад неко скочи или поскочи, у јужној и деловима источне Србије кажу да рипи. И тако вода поскочи, или рипи на Озрену и наста водопад Рипаљка.
Но, нуди Озрен још нешто пре него што се асфалтним путем од Соко Бање стигне до Рипаљке. Негде отприлике на пола пута, тамо где табла показује правац ка Очној клиници, планина скрива један необичан камен. Стена је то, заправо, коју као да је неко однекуд довезао и поставио насред повеће ливаде.
– На Ускрс и за Први мај у овом делу планине само смех младих можеш да чујеш – сведочила је својевремено Милена из Очне клинике. – И готово сви дођу због ове стене. Колико њих се попело на њу нисам бројала, али чини ми се да су то учинили сви који су дошли. Симпатично је било видети неке младе даме са којим килограмом вишка како упорно покушавају да се докопају врха стене. Зноје се, гребу колена, падају, али не одустају. Ето, то је један од примера шта све млади могу да ураде због љубави. Јер, по сваку цену су желеле горе где су већ били младићи који су их чекали.
Одмах иза Клинике простире се велика ливада. Усред зелене оазе уздиже се, готово на средини, чувени Камен љубави. Неко од путописаца је записао да јој је име Столовита стена. За житеље Соко Бање и околних места она је само Камен љубави.
Нико није бројао нити записао колико је љубави сачувала та стена. Није велика. У пречнику можда око три метра, висока не више од два и по. Али су јој стране окомите и клизаве, па горе могу само вичнији. И то само с једне стране. Постоје на два места мали испусти, ту се углави нога, па рука, па полако горе. А горе, на ту малу зараван на стени може да стане десетак особа.
Дуго се зна за магично својство стене. И увек је процедура била иста. Мало стајања, један пољубац, касније и фотографија и то је све. Али, нове генерације уносе новине. Тако је у последњих неколико година још нешто придодато како би љубав била чвршћа. Млади се кући не враћају без комада стене. Односно камичка. Односно, ко колико може да одвали. А не може се много. Реч је о чврстом камену. Зато је стена са свих страна огуљена. Искуцана којечиме.
Памти Камен љубави многе парове, деценијама, па и вековима су долазили, али када би издвојила неке, сигурно је на самом врху Хајдук Вељко. Народно предање каже да су се пред столовитом стеном на љубав заклели Вељко и Чучук Стана. Дуго се препричавало по источној Србији да се још на рођењу знало да ће Вељко да буде јунак. На свет је стигао са постељицом и крилима, које му је мајка посекла да се не би разликовао од вршњака, каже легенда. У јунака је стасао, био је неусташив и храбар, али са девојкама није баш умео. И прву жену Марију брзо је напустио. И момковао је поново све док није срео Чучук Стану. Питање је колико би и та веза трајала да са љубавницом на Озрен није стигао. Онда га је Стана до стене одвела где су јатагане оставили, за руке се ухватили и на камен попели. После су легли испод стене у зелену траву и љубав запечатили. Тако се прича.
Од стене назад на пут. Па даље узбрдо. Пешице, јер тако треба. Тада се шире плућа и пуне озоном којим обилује Озрен, једна од наших најшумовитијих гора. Уосталом, овај пут води и ка Болници за плућне болести која је овде саграђена управо због изузетно квалитетног ваздуха.
Текст и фотографије О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању