Археолози кажу да је „Латифка“ значајно античко насеље из другог века пре наше ере мада се о историјату и судбини овога локалитета, готово ништа званично не зна. А уколико неко данас крене путем „преоране историје“, козјим стазама које воде од дворишта кућа које се налазе у близини, наићи ће на део археолошког наслеђа, расутог поред пута. Три камена блока и један стуб који је, претпоставља се, припадао некој од античких грађевина.
И раније су евидентирани налази античких опека и тегула, обрађених камених блокова који су често били орнаментисани, мермерних стубова и плоча са натписима и рељефима. Како је својевремено писао „Врањски гласник“ у једном од бројева, највећи део тоg материјала је или уништен или употребљен за изградњу кућа. Фрагманти стубова се и данас налазе у дворишту некадашњег власника имања где се налазила и „Латифка“.
Прва археолошка истраживања на овом локалитету спроведена су шездесетих година прошлог века. Један од проблема који је спречио детаљније испитивање био је новац и улагања у већа техничка средства, да би се вода, која је стално извирала, одстранила приликом испитивања. Тада се привремено одустало од „Латифке“, а део археолошког наслеђа се поново нашао под наслагама земље.
У ближој нам историји, „археолошке потресе“ у близини овог локалитета изазвала је изградња трасе аутопута Е75 у оквиру пројекта „Коридори Србија“, када су Археолошки институт и Филозофски факултет у Београду, организовали заштитна истраживања. Војислав Филиповић, који је тада био координатор археолошког надзора за ово подручје испред Археолошког института у Београду, каже да је Министарство културе, у чијој је надлежности издавање дозвола за ископавања, крајем априла 2012. године издало дозволу за сондажно рекогносцирање у зони шест локалитета, међу којима је и „Латифка“, и да се том приликом, није дошло ни до каквих археолошких налаза.
Са експлоатисањем земљишта, како каже, почело се средином 2013. године када је Извођач радова „Терна С.А.“ закупио одређене парцеле у близини.
– Пошто су наишли на археолошке остатке из римског периода, надлежни Завод за заштиту споменика културе у Нишу, ставио је забрану извођења даљих земљаних радова на целокупној закупљеној површини – каже Филиповић.
Текст и фотографије Сара Станојковић и Вукша Благојевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању