Библиотерапија, као савремени метод терапије и лечења помоћу литературе има веома дуг развојни пут и то још пре појаве писма када су људи користили наратив да би описали своје доживљаје. Прве приче су биле религијског типа, најчешће у облику стиха, а први трагови библиотерапије проналазе се и у старим цивилизацијама када се знало да читање има лековито и окрепљујуће дејство и на дух и тело. О томе сведоче и натписи на улазима у библиотеке, попут Александријске где је уклесано да су то „места за лечење и (зацељивање) душе“.
У време када су недавни догађаји, од ратних сукоба у Украјини до ужасних масовних убистава код нас, код многих пробудили осећај страха и узнемирености, уредница књижевног и трибинског програма Културног центра Београд (КЦБ), Јелена Ниџовић, водила је панел дискусију о библиотерапији. Инспирација јој је било дело руске књижевне теоретичарке Лидије Кинзбург која је описала своје доживљаје у виду дневника, док је била заточена током опсаде Лењинграда, и то колико јој је књига помогла да преброди тај тешки период. Дискусија је почела цитатом из њеног дневника: „За време рата људи су горљиво читали ‘Рат и мир’ поредећи своје искуство са написаним. Не и обрнуто јер нико није сумњао у адекватност Толстојевог одговора на живот. Ко год је имао снаге да у Лењинграду чита, читао је ‘Рат и Мир’.“
Oстали учесници трибине – Даница Савић из Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, Александра Миладиновић из Културног центра Марковац, психолошкиња и терапеуткиња која у том малом месту спроводи библиотерапију, и др Марко Јовашевић, лекар и психотерпеут – изнели су своја искуства у раду.
Иако се за лековитост речи знало још од Платона, терапијски метод литературом је почео да се примењује тек тридесетих година 20. века када су медицински стручњаци у САД утврдили лековито дејство читања, а убрзо су га препознали и социјални радници. Тако је библиотерапија постала саставни део групних третмана код хоспитализованих особа код којих су утврђени лакши или средњи емоционални проблеми и поремећаји у понашању.
Библиотекар и професор књижевности, Даница Савић је рекла да је посебно занимљива развојна библиотерапија јер се у неким деловима примењује у свакодневном раду у школама и библиотекама. Запазила је да у читалачком клубу деца причају о многим проблемима од вршњачког насиља до проблема са родитељима и због тога библиотекар често мора да буде и добар психолог када препоручује одређену књигу деци и старијима.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању