Дешава се на Косову и Метохији, где је и те како велика подељеност српског и албанског народа. Можда је и за рублику „Веровали или не“. Но, живот режира најчуднија сценарија. Овде, у овом случају, у Урошевцу, свакако, у позитивном смислу и за похвалу. Тамо где је највећа подељеност народа, у вери, овде је доказ хармоније, заједништва православне и исламске вере. Доказ да се може један поред другог и заједно, да се може живети и сарађивати као сав нормалан свет. Пример толеранције и уважавања на делу, у реалности.
После протеривања Срба из Урошевца 1999. године и из Цркве цара Уроша протеран је ставрофор Живојин Којић. Он је дочекао, после обнове Цркве и парохијског дома, да се врати у Цркву 1. септембра 2013. године. Њега је половином 2014. године заменио Трајко Влајковић (26), из Косовске Витине, који је од тада у Цркви са супругом Александ- ром и ћеркама Саром (3) и Софијом (годину дана) . Православни свештеник Трајко Влајковић у Цркви Светог Јована Крститеља, посвећеној „Нејаком Цару Урошу“, у центру Урошевца, и имам Насер Косуми, у џамији поред Цркве, у истом дворишту, иако служе различите религије, само су неколико метара одвојени и живе у хармонији, поштујући веру један другоме. Урошевац је један од малобројних градова на свету где су џамија и православна црква у истом дворишту. Након много деценија поделе, овај имам и свештеник су се спојили како би решили проблеме које имају.
Једини Срби у Урошевцу
Срби из Урошевца, њих око 11.000, протерани су 1999, а последњи у мартовском погрому 2004. године. Четворочлана породица (десно) свештеника Трајка Влајковића, која живи у парохијском дому Саборне цркве Светог Уроша, од половине 2014. године, једина је српска породица у Урошевцу.
Наставак можете прочитати у броју 3104.