Џаму и Кашмир је једно од великих нерешених питања међународне политике протеклих 72 године. Сукоб Индије и Пакистана око статуса читавог региона Кашмира који се простире на преко 350.000 квадратних километара, наслеђе је британске колонијалне управе која је на свом крају, брзоплето 1947. подели-ла Индијски подконтинент. Од тада су новостворене државе, предоминантно хиндуистичка Индија и готово искључиво муслимански Пакистан положиле право на Кашмир и око њега водиле три од укупно четири узајамна рата. Џаму и Кашмир је упао у први рат неколико сати пошто је 27. октобра 1947. Хари Синг, хиндустички махараџа самосталне, предоминантно муслиманима настањене кнежевине, желећи независност, али суочен са продором племена са северозапада Пакистана, приступио Индији. Борбе у које су се укључиле војске Индије и Пакистана, окончане су посредовањем Уједиње-них нација, чији су посматрачи и данас присутни у региону. Успостављена Линија контоле примирја (LоC) између две државе опстајава до сада. Пакистан је успео да се одржи на мање од трећине територије на северу Кашмира и, као и Индија, наставио да полаже прво на читав регион. Онда је 1962. током краткотрајног Хималајског рата између Индије и Кине, Кашмир додатно подељен. Његов источни део, познат као Аксаи Чин је сада под контролом Кине.
Наставак прочитајте у броју 3160.