Потамишје, још један бисер Србије, препознат је као јединствен, и зато је Влада Републике Србије донела уредбу којом је прогласила ово подручје за природно добро прве категорије, односно од међународног, националног и изузетног значаја.
Посебно јединствен као место у коме се гнезди чак четвртина парова строго заштићене врсте беле роде у нашој земљи, ПИО „Потамишје“ дом је за преко 250 врста птица које својим милозвуком употпуњују ову идилу, као и бројних биљних и животињских врста. Стога не чуди да се на територији ове оазе налазе два међународно значајна подручја за птице – ,,Горње Потамишјеˮ и ,,Средње Потамишјеˮ, као и међународно значајно подручје за биљке.
Распрострањено на површини од 22.633,18 хектара на територији Зрењанина, Сечња, Ковачице и Опова, ово подручје је по својим обележјима на понос Србији. Станиште је за више од 600 таксона – група виших биљака, а у његовим бајковитим ливадама и шумама обитава 58 врста сисара и готово 50 бескичмењака националног и међународног значаја. Посебно значајна места за размножавање и сеобу строго заштићених врста птица јесу седам шаранских рибњака, који су још једна од знаменитости новог заштићеног подручја.
Речни токови и меандри ПИО „Потамишје“ пружају уточиште за више од 40 врста риба, а крајолике овог блага природе красе и влажне ливаде и пашњаци са 11 врста водоземаца и девет врста гмизаваца. Оно што даје посебан печат „Потамишју“ јесте Меморијални комплекс Михајла Пупина, чувеног научника, који је рођен у потамишком селу Идвор, а сам комплекс представља културно добро од изузетног значаја.
Осим овог проширења, чиме је држава под заштиту ставила више од 22 хиљаде хектара територије, крајем августа Скупштина АП Војводинe прогласила је још три заштићена подручја.
Предео изузетних одлика „Кањишки јараши“ стављен је под заштиту државе као природно добро друге категорије од покрајинског/регионалног значаја. Овај бисер природе поседује највећу просторну целину слатина у Бачкој и обухвата највећи комплекс слатинских пашњака на десној обали Тисе. Због својих обележја прави је пример културног предела и заслужује заштиту, не само као типичан пример панонских пустара, него и као саставни део природне и културне баштине региона.
Ово нестварно подручје простире се на 3.472 хектара територије и пружа повољне услове за живот водоземцима од европског значаја, као што су црвенотрби мукач и жаба чешњача. Његова природна лепота су и бројне животињске врсте, од којих су најзначајне видра и текунице, чији опстанак зависи од традиционалног коришћења пашњака.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању