Ekskluzivno – novi biser Stare Planine – pećina nestvarne lepote

Pred njenom lepotom se zanemi i izgubi dah. Baš kao u pesmi Đorđa Marjanovića. Tako je Nemanja Milosavljević u nekoliko reči odgovorio na moje pitanje kako se osećao kada je ugledao svu lepotu pećine na Staroj planini čije su tajne skoro otkrili.

Na početku razgovora Nemanja želi da pojasni da on i njegova speleo družina nisu našli novu pećinu kako se pročulo, već su se probili dublje, u delove za koje se nije znalo. A tamo ih je sačekala sva ova lepota.

– Pećina je poznata još od sedamdesetih godina – kaže Nemanja Milosavljević, vođa tima i rukovodilac Komisije za speleologiju Planinarskog saveza Srbije. –U rano proleće ove godine krenuli smo u istraživanje terena na području kanjona Vladikinih ploča. I pećina nosi ime prema kanjonu u kojem se nalazi, a meštani je zovu još i Golema dupka. Ponavljam, za pećinu se znalo, čak se na ulazu nalaze ostaci, kako smo čuli, nekog utvrđenja iz srednjeg veka. Speleolozi su je istraživali do osamdesetih godina prošlog veka kada je i saopšeno da dalje prolaza nema. Od tada i nije istraživana. Sve dok joj marta ove godine nismo mi krenuli u pohode. Ulaz u pećinu je jedan od najviših u Srbiji. I izgleda kao da je tih bezmalo tridesetak metara visine neko pravilno isklesao u steni. Te visine je i prvi deo pećine, onaj za koji se znalo. Zbog velikog otvora gotovo do kraja dopire dnevna svetlost. Inače, taj prvi deo za koji se znalo dug je 660 metara.

– U tom prvom delu pećine nema ukrasa–nastavlja Nemanja. – Kamen, blato, pesak, svodovi ravni. Prvi put smo ušli u martu i ulazili još nekoliko puta do oktobra kada smo bili poslednji put. Pažljivo smo proučavali taj prvi deo da bi u maju otkrili nove kanale kojima smo stigli do kraja gde nas je zaustavio sifon pun vode.

Iskusnim speleolozima, kakvi su činili ovaj tim, osećaj je govorio da se iza sifona pećina nastavlja. Ali situacija na terenu je bila takva da su morali da naprave pauzu i sačekaju povoljnije uslove.

– Kada je preko leta nivo vode opao i kada smo se dobro pripremili i opremili, uspeli smo da pređemo tu prepreku i bili nagrađeni – kaže Nemanja.–Iako svi imamo iskustvo, kada smo ušli u gotovo nepreglednu dvoranu stali smo kao ukopani. Dvorana je toliko velika da naše baterijske lampe nisu mogle ni delom da je obasjaju. A kud god da zraci polete, videli smo samo lepotu.

Nastavak pročitajte u broju 3125.