Зашто се с првим пролећним данима, када нам сунце пословично доноси ентузијазам и вољу за животом, неретко осећамо уморно, безвољно и без довољно енергије? Зашто смо успорени, троми, мање покретљиви, деконцентрисани, раздражљиви, понекад депресивни, питали смо др Милену Костић, специјалисту опште медицине из Дома здравља Лазаревац, секретара Секције опште медицине Српског лекарског друштва и докторанда јавног здравља.
– Са доласком пролећа срећемо се сваке године и са једним здравственим феноменом, који називамо пролећни умор. То није болест и није здравствени поремећај, због кога би требало да будемо забринути, иако одређеном броју људи сваке године задаје муке и наводи их на размишљање зашто се то дешава. Симптоме, иначе, можемо срести код великог броја људи, али различито изражене, краћег или дужег трајања. Многи на симптоме неће ни обратити пажњу, нити се пожалити на њих. Међутим, уколико узмемо у обзир све особе које осећају неке од симптома, макар на кратко или повремено, онда можемо рећи да скоро свака друга особа пати од такозваног пролећног умора. Дакле, иако је пролећни умор као феномен широко распрострањен, прави узрок његовог настанка није сасвим разјашњен.
Да ли је главни кривац недостатак витамина Б и Ц, једнолична исхрана током зиме, мањи унос течности на који смо навикли током хладних зимских дана?
– Више фактора утиче на појаву симптома пролећног умора. Свакако су неки од њих повезани са начином исхране, те недостатком поменутих и других витамина, који управо могу бити последица начина исхране и живота уопште током зимских месеци, када дуже времена боравимо у затвореним просторијама. Такође, током зимских месеци уносимо мање течности, али у којој мери то доприноси настанку пролећног умора није сасвим одређено. Осим тога, када би недостатак витамина и недовољан унос течности били главни узрок пролећног умора, онда бисмо такву врсту умора осетили и раније.
Могу ли на ово стање да утиче хормони мелатонин, који се лучио у већој мери током зиме када се и дуже спавало, и серотонин, који је задужен за добро расположење и којег организам почиње више да лучи са првим сунчаним данима? Утиче ли на овакво стање и повећање килаже током зиме?
– Да, управо се неке од важних промена дешавају у хормонима, и то како дан постаје дужи. Стварање мелатонина је повезано са циклусом светло-тама, и управо га имамо више у зимским месецима, када се због дужих ноћи ствара у већој количини. Са доласком пролећа и више сунчеве дневне светлости, лучење овог хормона се смањује, а превагу преузима серотонин (из кога се мелатонин у мраку зими у већој количини стварао). Серотонин, тзв. „хормон среће“, покреће организам на акцију. Могуће је да је управо то главни окидач за симптоме пролећног умора. Организам је навикао током зимских месеци на смањену физичку активност, а јачу калоријску исхрану, па на повећану активност не успева одмах да се прилагоди, што се манифестује осећајем умора. Поред тога, код значајног броја људи заиста долази до повећања телесне масе током зиме, па и то такође отежава покретљивост.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању